Фински председник Александар Стуб изјавио је да Хелсинки не види доказе о непосредној руској војној претњи НАТО-у, одбацивши тврдње појединих европских лидера да би Москва у наредним месецима могла да нападне чланице Алијансе.
"Не видимо доказе за то. Наше обавештајне службе бележе одређене активности, али тренутно нема непосредне војне претње. Није у интересу Русије, нити Русија има капацитет да крене у рат пуног обима", истакао је Стуб у интервјуу за "Политико" на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку.
Стуб, чија земља дели границу дугу 1.340 километара са Русијом, оценио је да су тврдње о могућем скором нападу на земље НАТО-а "претерана реакција" и позвао европске колеге да остану "хладне главе, мирне и прибране".
Иако је Москва више пута одбацила тврдње да намерава да нападне НАТО, и да западне владе преувеличавају могућност сукоба с Русијом како би оправдале повећање војне потрошње и наставак подршке Украјини, неколико европских званичника у последње време изнело је оцене да би Русија у наредних неколико месеци могла да нападне чланице Алијансе.
Пољски премијер Доналд Туск прошле недеље је тврдио да би Русија у "наредних неколико месеци" могла да изведе напад дроновима или ракетама на земље НАТО-а које подржавају Украјину. Француски председник Емануел Макрон оценио је да је Тусково упозорење "утемељено и добро документовано".
Слично упозорење изнео је и шеф чешке Безбедносне информативне службе (БИС) Михал Коуделка, који је навео да би могући потези Русије могли да укључе "ограничени упад, провокације под лажном заставом или масовну кампању утицаја", оценивши да би се такви сценарији могли одиграти за "неколико месеци, а не година".