Сви историјски догађаји имају своје узроке и, исто тако, неизбежне последице. Прави узроци и последице се касније обично скривају или прогашавају за теорије завере. Теорије завере су, иначе, веома клизав терен, а огроман део њих се фабрикује како би се замаглила или прикрила истина.
Лажи о 11. септембру 2001. и даље обликује животе свих нас, пише угледни француски публициста Тијери Мејсан и зато још не припадају прошлости: "Они се директно преливају у ратове у Украјини, Палестини и Ирану. Могуће је погрешно идентификовати непријатеља, или се чак и дивити сили која сеје хаос и беду". Ипак, додаје он, затварање очију пред истином води нас само ка томе да и сами будемо увучени у исти хаос и беду.
Ако се и даље истрајава у лагању, каже Мејсан – и то у сталном и упорном лагању, чак и 25 година после – то је зато што су улози и даље огромни: масакри се настављају у Украјини, Палестини, Либану, Сирији, Ираку, Јемену, Ирану...
Данашњи догађаји се не могу разумети без повезивања са оним што се одиграло тог кобног 11. септембра 2001.
Техника државног удара у САД
Догађаји од 11. септембра – напади на њујоршке Куле близнакиње – нису били ништа друго до режирани догађај, осмишљен да прикрије државни удар, тврди Мејсан. О томе постоји прилично обимна и добро аргументована литература. И сам Мејсан је аутор књиге "Пред нашим очима, лажни ратови и велике лажи: од 11. септембра до Доналда Трампа" (2019).
Пре свега, много је шупљина у званичној верзији о овом нападу, о којем никад није спроведена објективна истрага. Кривац је проглашен унапред: Осама бин Ладен, бивши амерички прокси из рата у против Совјета у Авганистану и његова Ал Каида...
Данас су стотине милиона људи, наставља Мејсан, уверене да се три куле Светског трговинског центра нису срушиле услед удара два путничка авиона и да ниједан авион није ударио у Пентагон. Међутим, мало је оних који се спремни да прихвате други, важнији део истине.
Тадашњи председник САД Буш био је склоњен са свог положаја у 9.35 сати ујутру, од стране свог саветника за борбу против тероризма Ричарда Кларка, а Бела кућа је потпуно евакуисана, каже француски публициста.
Тајна служба је све чланови Конгреса – сенаторе и чланове Представничког дома, са делом особља – пребацила у бункер "Гринбрајер", 40 километара од Вашингтона. Били су, речено им је, затворени "ради сопствене безбедности".
Током тих неколико сати, мистериозни механизам, звани "влада континуитета", преузео је стварну власт у САД.
Претварање САД у полицијску државу
Председник Буш је премештан из једне војне базе у другу, а на крају је стигао у ваздухопловну базу Офат, у којој је било смештено седиште Стратешке команде, где су га сачекали Ворен Бафет и још неки високи руководиоци.
Током наредних седам сати, пише Мејсан, Џорџ В. Буш је преговарао о свом опстанку. Постигнут је договор да остане на функцији ако пристане да спроведе предочену агенду. Он је кукавички пристао и власт му је враћена око 16.30 часова, када је могао да се врати у Вашингтон, тврди француски публициста.
Тако су неоконзервативци преузели власт у САД. Извршен је "невидљиви државни удар". Био је то почетак ере бесмислених "вечитих ратова", који су донели ужасне патње, смрт и разарања становницима Блиског истока.
САД су могле да се врате својој старој криминалној политици, која је започела геноцидом над америчким староседеоцима – Индијанцима, а потом се наставила дугом историјом узастопних ратова. Једном речју: вратиле су се својој злочиначкој прошлости, пише Мејсан.
Успоставиле су тајну политичку полицију, са 112.000 службеника. Институционализовале су мучење, и чак га спроводиле и у самој Белој кући. Отеле су 280.000 људи и подвргле их мучењу у међународним водама. И побиле су, за почетак, више од милион људи у Авганистану и Ираку.
Израелски 11. септембар
Ужаси које су починиле САД требало је да се окончају изборима 2016. године. То је било обећање Доналда Трампа – оно које је упорно понављао, изнова и изнова. Упркос томе што је био уплетен у разне скандале – укључујући и два поступка за опозив – и изневерен од стране готово читавог свог тима, он се ипак вратио на сцену 2024. године.
Само зато да би поново починио издају сопствене земље, што је постало очигледно када је 28. фебруара 2026. покренуо неправедан и нелегалан рат против Ирана.
Једна велика лаж рађа друге, веће и још опасније лажи.
Датум 7. октобар 2023. године – датум операције "Потоп Ал Акса", коју је извршио палестински Хамас – често се представља као почетна тачка ових догађаја, пише француски геополитичар Андре Шами; међутим, таква хронологија је погрешна, јер поистовећује окидач са основним узроком.
Заправо, како уочава бразилски геополитичар Пепе Ескобар за сајт "Крејдл", 7. октобар 2023. представља директну последицу догађаја од 11. септембра 2001. Сами израелски лидери и штампа говорили су о Хамасовом нападу као "израелском 11. септембру".
Кључни говор Бенјамина Нетанјахуа
У питању је, наставља Шами, било дуго планирано разбијање "стратегије опкољавања" – смртоносног стиска око Израела, кога су чинили Хезболах на северу, "проиранске милиције"” у Сирији и Ираку, Хамас и Палестински исламски џихад на југозападу, Хути на југу. Њој се Израел најмање две деценије супоротставља "стратегијом периферије" – савезништва са етничким мањинама како би уништио седам исламских држава.
Израелска опсесија опкољавањем није почела 2006. године; она је својствена самој држави Израел.
Дана 22. септембра 2023. године – петнаест дана пре напада Хамаса – Нетанјаху је изашао за говорницу на 78. заседању Генералне скупштине УН и показао две мапе.
Такође је најавио скори историјски мировни споразум са Саудијском Арабијом, истакао да Палестинци немају право вета на односе између Израела и арапских земаља, и описао "коридор просперитета", који је требало да повеже Азију са Европом преко УАЕ, Саудијске Арабије, Јордана и Израела. На мапи "новог Блиског истока", Западна обала и Газа приказане су као део Израела.
Тај Нетанјахуов говор представља кључни документ за сваку озбиљну анализу тог периода. То потврђује да је израелски пројекат за Блиски исток био осмишљен, прихваћен и јавно изнет пре 7. октобра.
Покољ и геноцид над цивилима не гарантују победу
Данас, три године касније, политички циљ Израела није остварен, а сила која је омогућила ту операцију – САД – изашла је из сукоба значајно ослабљена.
Све у свему: осовина САД-Израел се сукобила са добро наоружаном и организованом "Осовином отпора". Као и у америчким ратовима са почетка 2000-их, овај "несвети савез" САД и Израела, упркос томе што је поседовао надмоћну војну силу, претпрео је тежак политички и војни пораз; преценили су сопствену војну моћ.
Разорна моћ и геноцид над становништвом не гарантују победу, каже Шами.
Све империје завршавају на исти начин: прекомерним ширењем својих капацитета. То је лекција коју је још 1988. године, у делу "Успон и пад великих сила", изнео професор Пол Кенеди.
САД су прецениле своје могућности. И за то сада плаћају високу цену.
У део те цене спадају и губици у људству. Према подацима Пентагона – који су више него сумњиви – закључно са 4. септембром, 18 припадника америчке војске враћено је кући у врећама, а више од 800 је рањено.
"Многи људи то не зову ратом", изјавио је Трамп. "Ја то зовем војним сукобом јер је то... то је за нас ситница. Није то велика ствар". Па, није за њега, али јесте за породице погинулих.
Американци једноставно нису навикли да и сами постану мете у ратовима. За њих, рат се води са десет хиљада метара висине, одакле засипају цивиле бомбама, што се погрешно назива "стратешким бомбардовањем". Реч је, напросто, о масакру цивила.
Двадесет први век је, међутим, доба ракета и дронова, а не борбених авиона и класичних бомби, каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива: "Борбени авиони са пилотима застарели су исто колико и витезови у оклопима на коњима".
И даље су сасвим способни да тероришу цивиле, али су савршено бескорисни против модерног наоружања. Америчка империја не поседује модерно наоружање. Немају хиперсоничне ракете, имају тек понеку ракету дугог домета (попут ХИМАРС-а) и гомилу гравитационих бомби.
Они су војска 20. века, која покушава да води ратове 21. века, додаје он. То што је нека војска најскупља, није право мерило њених способности. Од 11. септембра до Доналда Трампа променило се много тога, пре свега у умећу вођења рата.