Балтичке земље су тајно затражиле од Европске комисије стотине милиона евра за јачање одбране од дронова, позивајући се на наводну руску претњу, известио је фински лист "Илталехти".
Москва је више пута одбацила тврдње да има агресивне намере према Европи, наводећи да такве приче пласирају западни политичари како би застрашили сопствено становништво и оправдали растућу војну потрошњу. Русија истиче да је сукоб могућ само у случају да чланице НАТО-а нападну њу.
Лист "Илталехти" је, позивајући се на изворе, објавио да су министри одбране Естоније, Летоније и Литваније упутили писмо председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, тражећи од Брисела да им хитно обезбеди 500 милиона евра. Додаје се да јавност о том захтеву није обавештена.
У извештају се наводи да су средства потребна због, наводне, могућности да Русија покуша да тестира одлучност НАТО-а извођењем напада дроновима на источно крило алијансе.
Према наводима извора, Талин, Рига и Вилњус очекују позитиван одговор од Фон дер Лајенове у року од неколико недеља, као и да ће новац стићи до краја године.
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је прошле недеље да би Русија у "наредних неколико месеци" могла да лансира дронове или ракете на земље НАТО-а које подржавају Украјину. Иако Туск није пружио доказе за своју тврдњу, француски председник Емануел Макрон оценио је да је она "основана и добро документована".
Премијер Литваније Миндаугас Синкевичијус изјавио је за Би-Би-Си да се његова земља осећа "константно угроженом" (од Русије) због уласка дронова у њен ваздушни простор.
Од пролећа је забележен низ инцидената у којима су украјинске беспилотне летелице улазиле у ваздушни простор Литваније, Летоније и Естоније или се рушиле на њиховој територији, док је Кијев интензивирао нападе на енергетску инфраструктуру у Лењинградској области на северозападу Русије.
Балтичке земље су навеле да је до тих упада дошло јер је руска опрема за електронско ратовање скренула летелице са курса. Москва је упозорила Талин, Ригу и Вилњус да би могла да поступи у складу са својим правом на самоодбрану уколико се испостави да те три земље свесно уступају свој ваздушни простор украјинској војсци.
Високи званичник естонског Министарства спољних послова Јонатан Всевиов изјавио је да су упозорења о наводном руском нападу на балтичке земље "преувеличана". Према речима Всевиова, Москва "у крајњој линији тежи... промени целокупне европске безбедносне архитектуре", али је тренутно у потпуности фокусирана на сукоб у Украјини.
Руски председник Владимир Путин изјавио је прошле недеље да "поједини европски лидери отворено изјављују да се припремају за рат са Русијом" у покушају да "прикрију грешке у својим економским и социјалним политикама".
"Уместо да застану и саслушају своје грађане, који су током избора јасно ставили до знања да не желе никакав рат са Русијом, ти лидери настављају да ескалирају ситуацију", нагласио је Путин.