Немачки медијски гигант "Аксел Шпрингер" додељује је своје највише признање оснивачу компаније "Палантир", Питеру Тилу. Награда илуструје међусобну зависност мејнстрим медија, индустрије одбрамбених технологија и америчко-израелског поретка.
Према речима извршног директора компаније, Матијаса Депфнера, Тил је "један од ретких предузетника који не само да оснива или финансира компаније, већ помаже у одређивању правца технолошког развоја".
"Он нас подсећа да напредак захтева храброст и нонконформизам", додао је Депфнер.
Међу претходним добитницима награде "Аксел Шпрингер" налазе се извршни директор компаније "Мета" Марк Закерберг, шеф "Спејс Икса" Илон Маск и Владимир Зеленски. Ипак, ниједан од ових лауреата није изазвао толико контроверзи као Тил.
Како преноси "Статус њуз", запослени у "Политику" и "Бизнис инсајдеру" – који су у власништву "Аксел Шпрингера" – успротивили су се овој одлуци. У писму упућеном руководству у уторак, 120 запослених је изнело став да Тил – који је финансирао тужбу што је довела до гашења портала "Гокер" – не би требало да добије признање од компаније која се, речима Депфнера, "залаже за слободу говора и културу отворене дискусије".
Ствар је у томе да су "Палантир" и "Аксел Шпрингер" зупчаници исте машине. Деле готово идентичан поглед на свет, који одликују посвећеност америчко-израелској хегемонији, уверење да приватне компаније морају служити интересима те хегемоније, као и заједнички "родитељ": ЦИА, наводи РТ интернешенел.
Веза са ЦИА-ом
Током Хладног рата, САД су стратешку контролу над медијима сматрале кључном за спречавање ширења социјализма и комунизма у западној Европи. Аксел Шпрингер, антикомунистички медијски магнат чије име компанија носи, био је природан савезник у тој борби. Шпрингер је 1957. године добио 7 милиона долара финансијске помоћи од ЦИА-е, што су 1982. године за часопис "Нејшн" потврдила два бивша агента. Када се урачуна инфлација, та донација би данас вредела више од 80 милиона долара. Иако су агенти тврдили да је Шпрингер окончао сарадњу са агенцијом средином седамдесетих година, документа са који су скинуте ознаке тајности показују да је почетком осамдесетих и даље био у контакту са Америчком информативном агенцијом (УСИА) – која је финансирала проамеричке медије. Године 1982. Шпрингер је представљен директору ЦИА-е Вилијаму Кејсију као "снажан присталица Сједињених Држава" који "чини све што може да ојача везе између Сједињених Држава и Европе".
Тил, суоснивач "ПејПала", покренуо је компанију "Палантир" 2003. године са наведеним циљем да "приступе које је ПејПал користио за борбу против превара... примени у другим контекстима, попут борбе против тероризма". ЦИА је то запазила и 2005. године уложила два милиона долара у компанију путем своје интерне фирме за ризични капитал, "Ин-Кју-Тел".
"Волео бих да сам имао 'Палантир' док сам био директор", изјавио је 2013. године за часопис "Форбс" бивши шеф ЦИА-е Џорџ Тенет – који је и основао "Ин-Кју-Тел". "Волео бих да смо имали алат такве моћи."
Улагање се исплатило
У оба случаја, улагања ЦИА-е су се исплатила. "Аксел Шпрингер" је данас највећи европски издавач и власник медија као што су "Политико", "Бизнис инсајдер", "Билд", "Велт", "Телеграф" и још готово десетак других.
Америчка "дубока држава" наставља да финансира њихово пословање, при чему су Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Национална задужбина за демократију (НЕД) при Стејт департменту уложиле нешто мање од 34 милиона долара у "Политико" у периоду између 2016. и 2025. године.
Заузврат, "Аксел Шпрингер" се јавно обавезао на оданост америчком неолиберализму. Иако је сам Шпрингер своје прве новине, "Хамбургер абендблат" описивао као лист "усмерен ка онима у подређеном положају и 'обичном човеку'", од запослених у издањима компаније "Аксел Шпрингер" данас се захтева поштовање следећег кодекса понашања:
- "Залажемо се за слободу, слободу говора, владавину права и демократију";
- "Подржавамо право државе Израел на постојање и противимо се свим облицима антисемитизма";
- "Залажемо се за савез између Сједињених Америчких Држава и Европе";
- "Поштујемо принципе тржишне економије";
- "Одбацујемо политички и верски екстремизам, као и све облике дискриминације".
У пракси, то значи да издања компаније никада неће доводити у питање кључне постулате америчке спољне политике – укључујући савезништво Америке са Израелом, њену доминацију над Европом путем НАТО-а и легитимност њеног посредничког рата против Русије у Украјини.
Свет према "Палантиру"
Више од две деценије након што је примила новац од ЦИА-е, компанија "Палантир" је сада највећи играч у сектору одбране из Силицијумске долине и синоним за читав сектор технологија за надзор и војне технологије који је у експанзији.
Вредност компаније процењује се на око 427 милијарди долара, а та цифра је додатно увећана захваљујући уносним уговорима са америчким одбрамбеним и обавештајним агенцијама, укључујући свих шест родова америчке војске, као и агенцијама ЦИА, ФБИ, НСА, ДИА.
Водећи производ компаније "Палантир" је оперативни систем под називом "готам", који је у суштини платформа за анализу података намењена војним и обавештајним службама, као и органима за спровођење закона. "Готам" обједињује и анализира постојеће податке чија би ручна обрада иначе трајала данима. На пример, ако Централна команда САД (ЦЕНТКОМ) планира ракетни напад у некој страној земљи, "готам" може да комбинује мапе и сателитске снимке те земље, податке других агенција — укључујући обавештајне податке прикупљене људским изворима (ЦИА) и путем пресретања сигнала (НСА) — као и локалне податке надзора, како би команди представио потенцијалне мете за војне ударе.
Међу међународним клијентима компаније налазе се војске Велике Британије, Израела и Украјине, НАТО, домаће обавештајне службе Француске и Немачке, као и полицијске управе у Данској, Немачкој, Холандији и Великој Британији.
Ипак, "Палантир" није компанија плаћеника која своје производе продаје било коме ко има новца. Према речима извршног директора Алекса Карпа, "Палантир" је нераскидиво повезан са америчком "дубоком државом" и "основан је ради јачања националне безбедности САД, те заштите Американаца и њихове слободе".
Раније ове године, Карп је изнео поглед компаније "Палантир" на свет у манифесту од 22 тачке. Укратко, Карп је тврдио да "инжењерска елита Силицијумске долине има обавезу да учествује у одбрани нације", те да "слободна и демократска друштва" морају развијати супер-оружја заснована на вештачкој интелигенцији како би очувала хегемонију САД, земље која је "унапредила прогресивне вредности" више од "било које друге нације на планети".
У одвојеним изјавама, Карп је описао пропалестинске демонстранте као "канцерогени" утицај на америчку политику, док "Палантир" своју сарадњу са државом Израел описује као потез који је "у складу са нашом глобалном подршком савезницима САД и либералним демократијама".
Критичари су Карпов манифест назвали "технофашистичким", али се он суштински мало разликује од кодекса компаније "Аксел Шпринер". Суштински аргумент оба документа исти: САД и Израел представљају благонаклону силу, а приватни сектор има дужност да помогне у остваривању њихових спољнополитичких циљева аргументима, у случају компаније "Аксел Шпрингер" , и силом, у случају компаније "Палантир".
Инцестуозни безбедносни апарат
Говорници на церемонији доделе признања у Берлину додатно илуструју инцестуозни однос између "Аксел Шпрингера", "Палантира" и америчко-израелског поретка.
Пре него што му Депфнер уручи награду, Тила ће похвалити главна уредница "Си-Би-Ес њуза" Бари Вајс – која за себе каже да је "ционистички фанатик" – а која је постављена на чело те медијске куће након што ју је прошле године преузео милијардер и велики донатор Израела Дејвид Елисон, чија је породица од 2014. године донирала више од 26 милиона долара Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ).
Пре преузимања, Вајс се више пута жалила на наводну "пристрасност против Израела" у извештавању Си-Би-Еса. Када је преузела контролу над мрежом, почела је да запошљава уреднике наклоњене Израелу и, како се наводи, лично се мешала у прилоге који су се тицали јеврејске државе.
Церемонија у четвртак укључиваће и сесију питања и одговора са суоснивачем "Пејпала" Максом Левчином, који је гласно бранио НСА (Агенцију за националну безбедност) након што је Едвард Сноуден открио да та агенција прислушкује грађане без судског налога.