Настојања америчких енергетских компанија да ојачају свој утицај на Западном Балкану изазивају "забринутост" у ЕУ да би регион могао да постане зависан од америчких фосилних горива – и то у тренутку када покушава да испуни циљеве у области чисте енергије како би се што више приближио Унији.
Албанија, самопроглашено "Косово" и Босна и Херцеговина изразиле су интересовање за куповину великих количина течног природног гаса из САД, као и за изградњу инфраструктуре која би омогућила његов увоз. Истичу да им је гас потребан као прелазно гориво док смањују увоз руских енергената и потрошњу угља, и прелазе на обновљиве изворе енергије – што су све кључни захтеве за све који теже чланству у ЕУ.
Међутим, званичници ЕУ доводе у питање неопходност или пожељност тих пројеката, с обзиром на то да је потражња за гасом на домаћем тржишту ових земаља тренутно занемарљива или непостојећа. Преплављивање ових тржишта гасом носи ризик од стварања дугорочне зависности од тог енергента и повећања зависности од увоза из иностранства, наводе из Брисела.
ЕУ тежи да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште на нулу до 2050. године и повећа употребу обновљивих извора енергије, а нове чланице ЕУ морале би да се придржавају тих захтева. Званичници ЕУ страхују да би повећање увоза гаса могло да угрози те циљеве.
Међутим, амерички сектор за гас користи прилику коју пружају забрана увоза руског гаса у ЕУ и поремећаји на глобалном тржишту изазвани сукобом у вези са Ираном, како би склопио низ уговора о снабдевању у ширем региону, у складу са изричитом доктрином Трампове администрације о "енергетској доминацији".
"Земље... у оквиру својих ширих тежњи да се придруже ЕУ, преузеле су обавезе декарбонизације, одређивања путање и њеног праћења, као и постепеног напуштања фосилних горива", рекао је "Политику" Андраш Хујбер, задужен за енергетску дипломатију извршног тела ЕУ за Западни Балкан. У том контексту, допремање гаса у регион "чини се да је у супротности са овим виталним циљем декарбонизације", рекао је он.
Додао је да би ти уговори могли да превазиђу циљ замене руских испорука и "допринесу... повећању емисије угљеника у региону. Не би требало да уводимо гас на тржишта која га немају."
Навео је пример прелиминарног споразума између Вашингтона и Босне и Херцеговине о изградњи гасовода за транспорт гаса са Крка, хрватског острва у Јадранском мору. Пројекат је праћен контроверзама откако је парламент БиХ раније ове године усвојио закон којим се компанија ААФС – мала фирма коју воде блиски сарадници америчког председника Доналда Трампа – одређује као главни оператер гасовода. То је, поред забринутости због декарбонизације, изазвало и оптужбе за корупцију.
Званичници ЕУ су такође упозорили да би то могло угрозити кандидатуру БиХ за чланство у ЕУ, наводи "Гардијан".
Портпарол Министарства енергетике САД није директно одговорио на питања о транспарентности потенцијалних споразума или ризику од дугорочног везивања за ЛНГ, али је навео да ће та сарадња "подстаћи стабилност у региону, снизити цене енергената и ојачати трговину и просперитет".
Ови комерцијални подухвати помоћи ће Албанији и Босни и Херцеговини да "смање зависност од руског гаса" тако што ће га заменити америчким ЛНГ-ом, додао је портпарол.
Одбрана ЛНГ-а
Упркос критикама званичника ЕУ, балкански званичници који су говорили на скупу у Бечу тврдили су да су потенцијални споразуми са САД неопходни ради усклађивања са зеленом транзицијом ЕУ, која ће захтевати знатне количине гаса како би се обезбедило поуздано "базно" напајање енергијом када нестабилни извори затаје, а употреба угља се постепено укида.
У Албанији, хидроенергија — која доминира у енергетском миксу — постаје све непоузданија јер суше узроковане климатским променама смањују водостај река, навео је званичник албанске владе који је желео да остане анониман.
То ствара потражњу за природним гасом, који заговорници представљају као "прелазно гориво" способно да подржи електроенергетске мреже док се капацитети обновљивих извора енергије још увек развијају. Тренутно, гас чини само 1,8 одсто енергетског микса те земље.
Званичник је рекао да је изградња гасне инфраструктуре од виталног значаја за диверсификацију и сигурност снабдевања, као и за подршку плановима Албаније да изгради регионално гасно чвориште у граду Валони на југу земље.
У међувремену, процес напуштања руског гаса – при чему се од кандидата такође захтева да се ускладе са постепеном забраном гаса коју спроводи ЕУ – створио је празнину на тржишту. БиХ, на пример, постоји само један гасовод за снабдевање гасом из Русије, што, како наводе, "не оставља никакву алтернативу у случају ванредне ситуације".
"Циљ 'Јужне интерконекције' није везивање Босне и Херцеговине за гас", изјавила је портпаролка федералног министарства енергетике, рударства и индустрије Босне и Херцеговине. "Реч је о окончању наше зависности од једног правца и једног извора снабдевања, као и о јачању енергетске безбедности земље." Она је додала да је природни гас прелазно гориво, а не "коначни циљ наше енергетске политике".
Резултат тога је да земље Западног Балкана које теже чланству у ЕУ очајнички желе да обезбеде алтернативне изворе енергије које сама ЕУ не може или не жели да испоручи. Блок производи минималне количине гаса, одбија да финансира нову гасну инфраструктуру у региону и, иронично, и сам све више зависи од америчког течног природног гаса (ЛНГ) – заправо, једна од главних предности дубље интеграције са ЕУ, којој теже чланице Енергетске заједнице, јесте то што ће им она омогућити бољи приступ том америчком производу.