Овонедељна дипломатска офанзива Доналда Трампа - од говора у УН до сусрета са кинеским лидером - није значајније променила мишљење многих аналитичара да је реч о председнику оптерећеном проблемима како код куће, тако и у иностранству.
Ти проблеми укључују ескалацију сукоба са Ираном, што је довело до раста цена горива у САД и наглог пада његовог рејтинга, док се истовремено погоршавају односи са савезницима, а интензивира се и изазов који Кина представља у области вештачке интелигенције.
Суочен са ограниченим дометом своје моћи, Трамп наилази на отпор светских лидера по питањима која се крећу од кризе на Блиском истоку до Украјине, што ствара утисак да је његова спољнополитичка агенда у застоју. Све се то дешава у тренутку када се Трампова Републиканска странка суочава са новембарским изборима на средини мандата, који би могли додатно да ограниче његов политички маневарски простор, пише Ројтерс.
Ипак, Трампов говор пред Уједињеним нацијама у уторак био је снажан подсетник на то како је, од повратка у Белу кућу прошле године, уздрмао глобални поредак заснован на правилима, који је Вашингтон помогао да се изгради из пепела Другог светског рата.
Говорећи са говорнице светске организације посвећене очувању мира, запретио је Ирану "уништењем" уколико не пристане на споразум, бранио свој приступ притиска на Венецуелу (чланицу ОПЕК-а) тврдњом да "победнику припада плен", те наговестио да можда још није завршио са употребом америчке војске ради остваривања својих међународних циљева.
Упркос том оштром ставу, Трамп се у четвртак током разговора са Сијем суочио са кинеским колегом који је био у јачој позицији и могао је да се похали наглим растом трговине своје земље са светом, док се САД боре са економским последицама сукоба са Ираном.
Скромни резултати самита са Сијем
Државна посета Сија је обиловала помпом и церемонијама, али је била сиромашна суштинским резултатима, упркос низу сложених питања као што су вештачка интелигенција, трговина, Тајван и Иран. Чини се да се најконкретнији исход свео на двомесечно продужење трговинског примирја између две највеће светске економије, које је првобитно требало да истекне у новембру.
Иако Трамп није показивао велико интересовање да јавно износи разлике у ставовима две силе, кинески државни медији известили су да је Си, иза затворених врата, позвао Трампа да се успротиви независности Тајвана. Ово острво са демократском управом, на које Кина полаже право, остаје најспорнија тема у односима Вашингтона и Пекинга.
Трампов наизглед помирљив став био је у потпуној супротности са његовим ранијим, агресивним приступом заснованим на царинама – приступом који је ублажен због кинеске контроле над ретким земним минералима, кључним сировинама за технолошку и аутомобилску индустрију.
"Трамп види себе како нас враћа у свет у којем сила одређује шта је исправно", рекао је Брет Бруен, бивши саветник за спољну политику у администрацији Барака Обаме, који сада води стратешку консултантску кућу "Глобал ситуејшн рум". "Ипак, вреди приметити да он постаје неодлучан и колебљив када је реч о Си Ђинпингу и растућој кинеској моћи."
Одговарајући на питања Ројтерса, званичник Беле куће одбацио је тврдње да је Трампова спољна политика зашла у ћорсокак и навео да су његове изјаве у УН "истакле његове бројне успехе у унапређењу америчких интереса широм света", укључујући спречавање Ирана да дође до нуклеарног оружја. Техеран је увек тврдио да је његов нуклеарни програм мирнодопски.
Пат позиција у рату са Ираном
Над Трамповом изузетно садржајном дипломатском седмицом надвијала се сенка рата са Ираном, који је он започео заједно са Израелом 28. фебруара.
Сукоб траје већ готово седам месеци, ремети глобално снабдевање енергентима и шири се на друге земље у региону – најскорије на Јемен и поморски коридор у Црвеном мору.
Пркос Ирана, упркос економским и војним ударцима које је претрпео, постао је најтежи спољнополитички изазов Трамповог другог мандата.
Трамп је свој говор у УН искористио да оправда напад на Иран и изјави да се "Америка вратила", јача него икад. Међутим, након низа раних спољнополитичких успеха – укључујући примирје у Појасу Газе и заробљавање лидера Венецуеле – Трампов учинак у другом мандату све више обележавају застоји.
Будући да је рат са Ираном крајње непопуларан и да изазива поделе у Трамповом политичком бирачком телу, он би могао да плати цену на изборима за Конгрес на средини мандата, где је угрожена контрола његове странке над тим телом.
Чини се да се светски лидери припремају за период након тих избора – када би утицај америчког председника могао почети да слаби, а до краја његовог мандата преостаје мање од две и по године.
Већина европских и азијских савезника већ је одбацила Трампове захтеве за пружање помоћи у сукобу са Ираном, који је он покренуо без претходних консултација с њима.
На овогодишњем заседању УН, поједини амерички партнери упутили су критике на Трампов рачун, мада га углавном нису именовали.
Француски председник Емануел Макрон упозорио је на "повратак закону џунгле" и рекавши да се земље суочавају са избором између света којим владају сила и принуда и "цивилизованог међународног друштва".
Упутивши критику Трампу, председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва осудио је страно мешање у октобарске изборе у својој земљи и нагласио: "Нису нам потребни носачи авиона који патролирају нашим водама; потребна нам је сарадња како бисмо зауставили прилив оружја и новца који подстичу криминал."
Званичник Беле куће, који је желео да остане анониман, изјавио је да Трампа "не занимају позе већ резултати", као и да се јавне изјаве појединих лидера не поклапају са оним што су председнику говорили у четири ока.
Све већи отпор
Као још један показатељ смањеног утицаја, Трампов покушај да изврши притисак на Украјину и Русију како би пристале бар на ограничено примирје у области енергетике није наишао на значајнији одзив.
Иако је Трамп истицао договор са Данском и Гренландом о проширеном војном присуству САД на том огромном арктичком острву, исход је био далеко од његовог првобитног захтева да "поседује" ту територију, као и од претње да ће је, ако буде потребно, силом преузети од савезника из НАТО-а.
"Пре годину дана, мало која земља се усуђивала да се супротстави Трампу", написао је на платформи икс Ијан Бремер, председник организације "Еуразија груп". "Сада су Канада, Европа, Кина, Иран, Русија и друге земље много спремније да кажу 'не'".
У једном тренутку, чинило се да се и сам Трамп пита колики међународни утицај заправо има.
У свом говору, рекао је светским лидерима да жели да преименује вештачку интелигенцију (AИ) у "суперинтелигенцију".
"Да видимо да ли уопште имам неку моћ", рекао је. "Можда је имам, а можда и не. То ћемо врло брзо сазнати."