Европска унија требало би да престане да се оптерећује питањем може ли да победи САД и Кину у трци за развој вештачке интелигенције и да се уместо тога усредсреди на то како да ову технологију искористи за опоравак сопствене економије, поручио је европским комесарима нови специјални изасланик ЕУ за индустријску вештачку интелигенцију Јим Хагеман Снабе.
Како пише "Политико", Снабе је на затвореном семинару одржаном 4. септембра пред 27 европских комесара оценио да је вештачка интелигенција највећа шанса Европе за убрзање привредног раста, посебно у здравству, пољопривреди, саобраћају, одбрани и производњи.
Да Брисел мења приступ потврдила је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је поручила да европски лидери не треба превише да брину о томе хоће ли предводити развој најнапреднијих модела, већ да треба да буду "они који ће из њих извући највећу корист".
Америка и Кина развијају, Европа би да примењује
На засебном семинару за шефове кабинета европских комесара, одржаном 28. августа, стручњак ЕК указао је да САД и Кина предњаче у развоју модела вештачке интелигенције и изградњи рачунарских капацитета, али да Европа и даље може да оствари економску корист применом ове технологије.
Према презентацији у коју је "Политико" имао увид, Брисел би требало да "преокрене логику" досадашње расправе и да, уместо покушаја да сустигне технолошке лидере, утврди где би вештачка интелигенција могла да донесе највећу корист.
Међу предложеним решењима су лакше тестирање аутономних возила, коришћење података за персонализовано лечење, као и дигитални асистент који би пољопривредницима давао савете на основу података у реалном времену. Нова стратегија требало би да допринесе и спровођењу препорука из извештаја бившег председника Европске централне банке Марија Драгија о конкурентности европске привреде.
А као главни проблеми са којима се ЕУ суочава наведени су успоравање продуктивности рада, старење становништва, слабљење трговине и потреба за обновом инфраструктуре.
Међутим, европски званичници упозоравају да би ЕУ, уколико се ослони на туђе моделе, чипове и рачунарске капацитете, могла да постане зависна од неколицине страних технолошких компанија.
Комисија ће до децембра анализирати могућности примене вештачке интелигенције у различитим секторима, док се коначни извештај и стратегија очекују почетком 2027. године.
Питање контроле технологије
Нови приступ ЕК долази у тренутку када се унутар ЕУ све гласније поставља питање да ли европски прописи успевају да испрате убрзани развој вештачке интелигенције.
Немачки посланик Европског парламента Аксел Фос, савезник Урсуле фон дер Лајен, оценио је да Комисија није успела да се прилагоди технолошким променама и да недовољно ефикасно спроводи Закон о вештачкој интелигенцији. Указао је и на недавне хакерске инциденте у којима су учествовали агенти вештачке интелигенције и затражио јаснија правила о одговорности за штету коју ова технологија може да проузрокује.
На опасност да најнапреднији модели измакну људској контроли упозорио је и кардинал Мајкл Черни, председник ватиканске комисије за вештачку интелигенцију.
Тако се пред Бриселом отвара двоструки изазов: како да вештачком интелигенцијом покрене посусталу европску привреду, а да притом не продуби технолошку зависност од САД и Кине.