Америчке снаге требало би до сутра да напусте последње базе у Ираку, више од две деценије после инвазије којом је свргнут Садам Хусеин. Ирачке групе отпора тај одлазак дочекују као историјску победу и потврду да суверенитет земље почива на вољи њеног народа, док Иран поздравља окончање америчког војног присуства.
Повлачење је договорено 2024. године, за време администрације Џозефа Бајдена, а спроводи га администрација Доналда Трампа, упркос рату који води против Ирана, преноси Ројтерс.
Абу Моџтаба ел Јасири, командант Исламског отпора у Ираку, кровне организације оружаних група коју подржава Техеран, оценио је да је реч о "историјској победи ирачких група исламског отпора и часних Ирачана, као и тешком поразу америчког пројекта".
"Тридесетог септембра прославићемо затварање црног поглавља у историји Ирака и неуспех окупације да нашој земљи наметне своју вољу. Ирак је доказао да његов суверенитет не могу да обезбеде стране снаге, већ отпор и воља његовог народа", поручио је Јасири.
Техеран: Трајна безбедност после одласка Американаца
Иран америчко повлачење види као победу "осовине отпора", коју чине његове савезничке оружане групе широм Блиског истока. Техеран као крајњи циљ истиче одлазак америчких снага из читавог региона.
Заменик председника Комисије за националну безбедност иранског парламента Амир Хајат Могадам поручио је да ће у Ираку завладати трајна безбедност када америчке трупе напусте ту земљу и регион.
"Поздрављамо повлачење америчких трупа из Ирака и несумњиво ћемо га подржати", рекао је Могадам за информативну службу иранског парламента.
Ирачки безбедносни аналитичар Џасим ел Бахадли оцењује да одлазак коалиције има и стратешки значај за Техеран, јер уклања војно присуство које је годинама представљало противтежу иранском утицају у Ираку. Према његовој процени, групе блиске Ирану настојаће да тај исход преточе у већи утицај на безбедносне и политичке одлуке.
Више од две деценије од инвазије
Америчке снаге напале су Ирак 2003. године, свргнуле Садама Хусеина и окупирале земљу. Уследили су успостављање власти предвођене шиитима и године борби против побуњеника, пре америчког повлачења крајем 2011.
Мање од три године касније, америчке трупе вратиле су се како би помогле ирачким снагама у рату против Исламске државе, који је трајао од 2014. до 2017. године. Током више од две деценије рата у Ираку погинуло је око 4.500 Американаца.
Ирак је последњих година одржавао блиске односе и са Вашингтоном и са Техераном, док је његова територија истовремено била поприште њиховог сукобљавања. Америчке снаге су у јануару 2020. године у нападу код багдадског аеродрома убиле иранског генерала Касема Сулејманија. Групе блиске Ирану више пута су нападале америчке базе, након чега су у појединим случајевима уследили амерички узвратни удари.
Суверенитет као циљ, безбедност као изазов
Иако одлазак америчких снага има широку подршку међу Ирачанима, део безбедносних званичника и локалних лидера забринут је због спремности земље да у потпуности преузме безбедносне задатке.
"Сви Ирачани теже пуном суверенитету и ниједан Ирачанин то не би оспорио", рекао је Абдулрахман ел Зобаи, сунитски племенски вођа из Фалуџе, некадашњег упоришта отпора америчким снагама.
Он, међутим, страхује да би начин повлачења могао да остави безбедносни вакуум.
Поједини ирачки и курдски званичници упозоравају и на могућност активирања успаваних ћелија Исламске државе. Курдски командант Сирван Барзани тврди да су њихова кретања примећена после објављивања вести о одласку и оцењује да би изостанак америчке обавештајне и логистичке подршке могао да олакша прегруписавање те организације.
Ирачке безбедносне снаге саопштиле су да је група за коју се сумња да припада Исламској држави припремала самоубилачке нападе који би се поклопили са повлачењем.
За ирачке групе отпора, међутим, одлазак америчких војника пре свега означава прекретницу у борби за самосталност земље – и крај војног присуства које је започело инвазијом 2003. године.