Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представиће следеће недеље план за највећу промену унутрашњег функционисања ЕУ у последњих неколико деценија.
Реформа подразумева промену начина на који ЕУ доноси одлуке како би се заобишао вето у ситуацији када ЕУ настоји да прими нове чланице, преноси "Репортер".
Намера је да се смањи употреба једногласности и да се у више области пређе на одлучивање квалификованом већином.
Два интерна нацрта докумената о дуго одлаганој стратегији проширења, како извештава овај медиј, указују на могућност коришћења правних "премошћујућих клаузула" како би се укинуо захтев за једногласно одлучивање међу 27 држава током бројних међуфаза у процесу приступања земље кандидата Европској унији.
ЕУ би требало да постане мање зависна од консензуса, наводи се у једном од докумената који ће послужити као основа за план председнице Комисије следеће недеље.
"Консензус јача политичку одговорност и демократски легитимитет. Међутим, он такође може одложити или спречити правовремено доношење одлука у областима у којима Унија највише мора да делује", наводи се у документу.
Ова мера, за коју би и за саму њену примену била потребна једногласна сагласност, могла би значајно да убрза приступне процесе земаља попут Црне Горе, Северне Македоније, које се суочавају са блокадама неколицине чланица ЕУ.
Очекује се, међутим, да ће предлог наићи на отпор садашњих чланица које страхују од губитка права вета — иако се у нацрту помиње "кочница за ванредне ситуације" коју би нека влада могла да активира уколико сматра да су угрожени "витални национални интереси".
Комисија предлаже примену нижег прага квалификоване већине — 15 држава које представљају две трећине становништва Уније — на шири круг политика, укључујући санкције, људска права, одбрану и безбедност, као и борбу против утаје пореза.
"Како се Унија буде ширила, ризик да одлуке буду одложене или блокиране неизбежно ће расти. Због тога ће Комисија утврдити програм рада за коришћење премошћавајућих клаузула", наводи се у интерном документу.
"Премошћујуће клаузуле" у уговорима ЕУ би омогућиле да се правила гласања у одређеним областима трајно промене — са једногласног одлучивања, где свака држава може да уложи национални вето, на одлучивање квалификованом већином.
Иако нема назнака да ће ЕУ укинути захтев за једногласношћу на самом почетку и крају процеса приступања неке земље кандидата, радикална промена начина доношења одлука у ЕУ суочиће се са бројним препрекама.
Још један контроверзан предлог предвиђа да ће, након проширења Уније, само две трећине држава чланица имати свог европског комесара. У садашњој Унији са 27 чланица, девет земаља би морало да се одрекне могућности да шаље свог представника у Брисел.
Нове чланице могле би да остану на својеврсној проби или условном чланству 10 година или дуже, сугеришу нацрти докумената, током којих би биле под појачаним надзором Брисела.
Казне током тог пробног периода могле би да укључују суспензију њиховог права гласа у Савету ЕУ и финансијске санкције, у оквиру новоуведених "финансијских" и "институционалних механизама заштите".
Од нових чланица захтеваће се да потпишу правно-обавезујућу привремену обавезу да неће блокирати одлуке које је усвојио остатак ЕУ. Такође би остале на снази стандардне привремене заштитне мере приликом укључивања у кључне политике ЕУ, од правосуђа и унутрашњих послова до пољопривреде.
Нове земље чланице би такође биле подвргнуте временски ограниченом "финансијском механизму заштите", који би Комисији омогућио да казни нове чланице уколико почну да назадују у погледу демократских и правосудних стандарда.
Од нових чланица би се такође захтевало да се, пре приступања, прикључе Европском јавном тужилаштву, које истражује преваре у вези са средствима ЕУ.