Украјини ће до 2029. године недостајати чак 54 милијарде долара за финансирање државних потреба, показују прелиминарни подаци Међународног монетарног фонда (ММФ). Према проценама ММФ-а, Кијев ће се суочити са финансијским јазом од 30 до 35 милијарди долара следеће године, 17 милијарди долара у 2028. и две милијарде долара у 2029. години, наводе анонимни упућени извори за Блумберг. Бројке још нису коначне и могле би да се промене, додају извори.
Европска унија је раније ове године одобрила пакет зајмова од 90 милијарди евра, односно 102 милијарде долара, а Брисел позива остале партнере да испуне своје обавезе и обезбеде додатних 30 милијарди евра за ову и наредну годину.
Поред тога, Европска комисија и ММФ апелују на украјинску владу да спроведе планиране реформе, што је кључни услов за деблокаду међународне помоћи и ефикасније управљање приспелим средствима.
Државе чланице ЕУ и даље расправљају о начинима за прикупљање додатног новца за Кијев, пошто се очекује да ће се рат наставити и у наредној години, преноси Танјуг.
Поједине чланице ЕУ предлажу да се за помоћ Украјини искористе замрзнута средства Банке Русије у Европи у износу од 210 милијарди евра, док друге предлажу издавање заједничког дуга Европске уније.
Директор Одељења за европске проблеме Министарства спољних послова Русије Владислав Маслењиков је иначе изјавио да ће Русија одговорити земљама Европске уније у случају могућег одузимања замрзнуте имовине.
"Русија ће наставити да штити своје интересе. Наше мере за оспоравање самовоље Европске уније биће промишљене, усмерене и узимаће у обзир читав сплет околности", нагласио је Маслењиков.
Након почетка Специјалне војне операције, ЕУ и земље Г7 блокирале су приближно половину руских резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у Европској унији, углавном на рачунима "Јуроклира" – једног од највећих система за обрачун и клиринг на свету, чије је седиште у Белгији.
Као противмеру, Москва је увела ограничења: имовина страних инвеститора из непријатељских земаља и приходи од те имовине акумулирају се на посебним рачунима типа "С". Њихово повлачење могуће је само на основу одлуке посебне владине комисије.
Средином маја Арбитражни суд Москве у потпуности је усвојио тужбу Централне банке Русије против "Јуроклира" ради наплате штете настале због блокирања резерви. Противтужбене захтеве депозитара апелациони суд је одбио. Након тога, "Јуроклир" је покренуо поступак пред белгијским судом.
Паралелно с тим, Савет ЕУ је, у оквиру 21. пакета санкција, усвојио регулативу којом је успостављено опште правило за судове свих држава чланица: добили су право да забране извршење одлука руских судова.
На тај начин је законски учвршћен механизам који белгијском депозитару омогућава да не изврши одлуку московског суда.