Лондонске теорије о страном мешању у случају "Ферфорд" стоје на све климавијим ногама: експлозив није пронађен, а осумњичени су пуштени уз кауцију.
Пет младића из Лондона, који су се затекли у близини британске ваздухопловне базе коју САД интензивно користе у рату против Ирана, узбуркали су медијски простор који је под влашћу структура блиских британској "дубокој држави".
Шта се десило?
Драма у Глостерширу, на југозападу Енглеске, почела је након што је једна мештанка у суботу, после поноћи, у близини базе Ферфорд приметила три комбија која су блокирала пут, као и групу мушкараца са капуљачама и фантомкама који су бежали од светла фарова њеног возила.
Након што није успела да добије одговор путем дежурне линије за безбедност Министарства одбране, позвала је број 999 и обавестила полицију о "три сумњива возила".
Проглашена је ванредна ситуација због терористичке претње.
Евакуисано је око 85 оближњих домова, око места догађаја постављен је кордон у пречнику од 400 метара, а војни стручњаци за деминирање послали су робота да прегледа возила – при чему нису пронађени експлозиви.
Ко су осумњичени у случају "Ферфорд"?
Полиција није саопштила имена петорице мушкараца, али наводи да су сви они – који су фотографисани без мајица након хапшења – британски држављани из Лондона, старости између 23 и 25 година.
Првобитно су ухапшени због сумње да су починили кривична дела према Закону о експлозивима, а потом им је одређен притвор због сумње да су припремали терористички напад.
Шеф британске службе за борбу против тероризма Лоренс Тејлор нагласио је да пуштање тих мушкараца на слободу не значи да је случај окончан. Осумњичени остају под "строгим" ограничењима док истражитељи прате "више нових праваца истраге", истакао је он.
Ко је изјавио да је умешана страна сила?
Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је за Фокс њуз да су у инцидент "јасно умешани прсти страног актера".
Техеран је упозорио да би војни објекти који се користе за америчке нападе на Иран могли да се третирају као легитимни војни циљеви. Међутим, та земља никада није преузела одговорност за било какве нападе ван Блиског истока.
Британски министар спољних послова Ед Милибанд је у понедељак, током говора на конференцији Лабуристичке странке, позвао на већу приправност пред све већим безбедносним претњама, започевши своје обраћање директним указивањем на инцидент у Ферфорду.
Британске елите желе да будете спремни да погинете у рату који непрестано призивају у својој машти.
Медијска машинерија одиграла је своју улогу у распиривању ратне хистерије. "Скај њуз" је емитовао документарну драму под називом "Ратна игра", која приказује развој кризе која води ка могућем нуклеарном сукобу са Русијом. Би-Би-Си је такође позвао читаоце да се запитају да ли су "психолошки спремни за рат".
Да ли је инцидент у Ферфорду операција под лажном заставом?
За то нема доказа, а развој догађаја – од забрињавајућег локалног инцидента, преко противтерористичке операције у којој се помињала "могућа употреба камиона-бомби", па све до пуштања петорице мушкараца уз кауцију у року од 24 сата и признања да се у поменутим комбијима није налазио експлозив – тешко се може сматрати добро изведеном операцијом под лажном заставом.
То не значи да британска влада заслужује слепо поверење када је реч о тврдњама заснованим на обавештајним подацима.
Очигледан историјски пример је инвазија на Ирак 2003. године. Тадашњи премијер Тони Блер снажно је подржао лажне тврдње америчког председника Џорџа В. Буша да Ирак поседује оружје за масовно уништење.
Током тог рата, амерички бомбардери су користили чак и базу РАФ-а Ферфорд. Трамп можда износи многе тврдње о Техерану које подсећају на Бушову реторику. Међутим, тренутно нема доказа да је британски премијер Енди Бернам одлучио да крене истим путем као Блер.