Немачка више не говори само о повећању издвајања за одбрану и јачању Бундесвера, Берлин последњих месеци показује све веће интересовање за читав спектар ракетног наоружања: балистичке и крстареће ракете, системе који се лансирају са копна и мора, али и за успостављање њихове производње на својој територији.
На списку потенцијалних партнера су САД, Израел, Турска, па и Украјина, а размере планова отварају питање: да ли Немачка намерава да постане водећа ракетна сила Западне Европе и за шта јој је потребан арсенал способан да погађа циљеве хиљадама километара далеко?
Милитаризација Немачке већ је добила индустријску основу. Од 2024. године основане су стотине нових компанија повезаних са одбрамбеним сектором, док је "Рајнметал" производњу артиљеријске муниције подигао са око 70.000 на чак 1,5 милиона граната годишње. Та компанија планира да током наредних шест година уложи око 30 милијарди евра у производњу оружја и муниције.
Међутим, Берлин се више не задовољава гранатама.
"Томахавци" за ударе дубоко иза фронта
Један од најважнијих елемената нове стратегије требало би да буду амерички системи "тајфун" МРЦ, способни за употребу крстарећих ракета "томахавк" домета до 1.600 километара. За њихову набавку Бундесвер планира готово 3,4 милијарде евра.
То би немачкој војсци омогућило да погађа командне центре, ваздухопловне базе, ракетне положаје и логистичке центре далеко иза линије фронта и што је способност коју немачке копнене снаге деценијама нису имале.
Званично образложење Берлина већ је добро познато: тобожња претња са Истока и потреба одвраћања Русије. Москва, међутим, више пута поручује да нема намеру да нападне земље НАТО-а. То, ипак, није успорило немачке планове. Напротив, "томахавци" су само почетак.
Три хиљаде километара није довољно?
Бундесвер испитује и далеко необичније могућности. Међу њима је украјинска крстарећа ракета "фламинго", домета око 3.000 километара и са бојевом главом тешком чак 1.150 килограма, која је разматрана као могућа алтернатива америчком "томахавку".
Немачка је заинтересована и за могућност производње ракета "барс", док је пажњу Берлина привукао и "антем", пројекат америчко-израелске компаније "Ковенант". Реч је о крстарећој ракети домета већег од 1.500 километара. Компанија је, што је за Берлин можда још важније, спремна да производњу пребаци у Немачку, уз најављени капацитет од чак 1.000 ракета годишње.
Уколико би такав посао био реализован, Немачка би добила сопствену индустријску базу за масовну производњу ракета земља-земља великог домета.
Израелске балистичке ракете на немачким фрегатама
Немачке ракетне амбиције не завршавају се на копну. Њихова морнарица је почетком септембра извела пробна лансирања израелских балистичких ракета ЛОРА са фрегате "Саксен-Анхалт".
Током демонстрације испаљене су две ракете, а систем ЛОРА може да погађа циљеве на удаљености до 430 километара, уз изузетно високу прецизност.
Истовремено, Немачка припрема нову генерацију огромних фрегата Ф127. Бродови дужине 178 метара и депласмана већег од 12.000 тона имаће по 96 ћелија вертикалног лансирног система Мк 41. А планирано је најмање пет таквих бродова.
И ту се намеће још једно питање: чему флота са тако великим ракетним капацитетом у релативно малом Балтичком мору?
Први ATAЦMС "мејд ин Џермани"
Берлин истовремено жели да постане и произвођач америчких балистичких ракета.
"Рајнметал" и "Локид Мартин" припремају производњу ATAЦMС-а у Немачкој, што би било први пут да се ове ракете производе ван Сједињених Америчких Држава.
Прве поруџбине очекују се крајем 2026. или почетком 2027. године, док би производња могла да почне 2028. или 2029. Европске потребе већ се процењују на између 600 и 800 ракета.
Али Берлин гледа и још даље. Према доступним информацијама, Немачка показује интересовање и за турске хиперсоничне програме, укључујући пројекат балистичке ракете "јилдиримхан", за коју се наводи домет до чак 6.000 километара.
Када се све сабере: "томахавци", ATAЦMС, ЛОРА, "антем", те украјински пројекти, нове ракетне фрегате и интересовање за турске системе, тешко је говорити само о модернизацији Бундесвера. Немачка систематски гради способност да са копна и мора погађа циљеве стотинама и хиљадама километара далеко.
Берлин све то објашњава потребом за одвраћањем Русије. Али историјско искуство Европе даје додатну тежину питању шта се дешава када највећа европска индустријска сила почне да спаја огроман војни буџет, сопствену индустрију оружја и офанзивне системе великог домета.
Јер "Чеховљева пушка" има једно незгодно правило: ако је у првом чину окачена на зид, публика с разлогом гледа шта ће се с њом догодити у следећем.