Мали је поново пред Уједињеним нацијама отворио питање украјинског деловања у Сахелу, оптужујући Кијев да помаже џихадистичким и сепаратистичким групама које нападају малијску војску и угрожавају територијални интегритет земље.
Шеф дипломатије Малија Абдулаје Диоп поручио је пред Генералном скупштином УН да последњи напади показују "опасну повезаност" џихадиста и сепаратиста и затражио реакцију међународне заједнице због украјинске подршке оружаним групама у региону.
Али, према његовим речима, прича се не завршава на Кијеву.
"Украјина је само видљиви део леденог брега", рекао је Диоп, повезујући насиље са ширим покушајима дестабилизације земаља Сахела које су последњих година раскинуле са некадашњим колонијалним центрима моћи и окренуле се сарадњи са Русијом.
Од заседе код Тинзауатена до прекида односа
Сукоб Малија и Украјине није почео јуче. У јулу 2024. године Туарези су код Тинзауатена, у близини границе са Алжиром, поставили заседу малијским снагама и припадницима руске групе "Вагнер", подсећа РТ интернешнел.
Убрзо је уследила изјава која је у Бамаку схваћена као практично признање украјинске улоге. Наиме, портпарол украјинске војне обавештајне службе Андреј Јусов рекао је да су побуњеници добили "неопходне информације" које су им омогућиле да изведу операцију и додао: "Наставиће се".
Тадашњи украјински амбасадор у Сенегалу Јуриј Пивоваров отишао је и корак даље, поделивши Јусовљев интервју уз поруку: "Посао ће бити настављен. Сигурно ће бити и других резултата".
Сенегал га је позвао на разговор, а Мали је те изјаве навео као доказ украјинског мешања и прекинуо дипломатске односе са Кијевом.
Украјинци и дронови у Сахелу
У међувремену су се појавили и извештаји о конкретнијој украјинској помоћи побуњеницима. Француски "Монд" објавио је још 2024. године, позивајући се на изворе блиске Туарезима, да су украјински обавештајци обучавали побуњенике за израду и употребу дронова са експлозивом.
Си-Ен-Ен је овог месеца разговарао са украјинским стручњацима које је навело да око 15 њихових колега помаже Ослободилачком фронту Азавада у операцијама беспилотним летелицама. Један од њих описао је и даљинско усмеравање побуњеничких напада дроновима.
Потпредседник комисије за одбрану прелазног савета Малија Фусејну Уатара рекао је раније за ТАСС да су власти идентификовале борце који су прошли обуку за управљање дроновима у Украјини, а малијски медији извештавали су и да је током операција против џихадиста заплењен дрон са натписима на украјинском језику, као и документа повезана са украјинским обавештајним структурама.
Кијев све оптужбе одбацује као "неосноване и неистините" и тврди да Мали није пружио доказе о украјинској умешаности у напад код Тинзауатена.
Није само Мали уперио прст у Кијев
Мали, међутим, није усамљен. И Нигер и Буркина Фасо оптужили су Украјину за подршку оружаним групама, а све три чланице Алијансе држава Сахела поднеле су још у августу 2024. жалбу Савету безбедности УН.
Привремени председник Буркине Фасо Ибрахим Траоре био је директнији – Украјину је ставио на "мапу непријатеља" своје земље. Говорећи о покушајима дестабилизације Малија и Нигера, Траоре је упозорио да је оно што се до сада догодило "само почетак". А као један од аргумената навео је управо речи украјинског дипломате Пивоварова, истичући да је он "јасно рекао да су били умешани" у подршку оружаним групама.
Москва украјинско деловање у Сахелу посматра као део ширег обрачуна са Русијом.
Министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је Кијев за "државни тероризам" против земаља региона, док је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила да Украјина отвара "други фронт" против Русије у Африци подржавајући милитанте у државама које сарађују са Москвом. Заменик шефа руске дипломатије Георгиј Борисенко рекао је да су украјински инструктори за ратовање дроновима распоређени међу исламистичким милитантима у Малију.
Москва украјинске активности не везује само за Сахел – Борисенко је говорио и о умешаности Кијева у нападе на руске интересе у Либији и подршци паравојним снагама у Судану.
Сахел се окренуо Истоку
Позадина читавог сукоба је велика промена односа снага у Сахелу. Мали, Нигер и Буркина Фасо раскинули су војне везе са Француском, оптужујући бившу колонијалну силу да није успела да заустави терористичке групе и да се меша у њихове унутрашње послове.
Паралелно са удаљавањем од Париза, три земље продубиле су безбедносну сарадњу са Москвом. Мали и Русија још су 2019. потписали споразум о војној сарадњи, а Бамако је 2021. затражио руску војну помоћ.
Зато оптужбе Бамака далеко превазилазе питање једног напада или неколико украјинских инструктора – у средишту спора налази се борба за утицај у делу Африке који је деценијама био ослоњен на Запад, а који сада све отвореније одбацује бивше колонијалне центре и тражи нове партнере.
Диопова порука из Њујорка зато је била кратка и недвосмислена: "Не прихватамо диктате, тражимо искрену и здраву сарадњу".