Званичници Тенесија нису успели да изврше смртну казну над Кристом Пајк упркос томе што су јој дате две дозе смртоносне инјекције, изјавили су њени адвокати, додајући да је она колима хитне помоћи пребачена у болницу.
Њени адвокати су за локалну телевизијску станицу рекли да се "ово претворило у агонију и кршење права Пајкове да буде погубљена без излагања окрутном и неуобичајеном кажњавању".
Одељење за извршење кривичних санкција Тенесија касније је потврдило да је Пајкова преживела покушај државе да спроведе смртну казну, наводећи да се "хемијско средство за смртоносну инјекцију предвиђено протоколом до сада показало ефикасним, а протокол не предвиђа додатне процедуре изван оних које су спроведене вечерас".
"Криста Пајк је пребачена у медицинску установу ван круга затвора", наводи се у саопштењу.
На конференцији за новинаре, представници медија који су присуствовали догађају описали су како су чули Пајкову како хрче 40 минута након што су јој дате две дозе пентобарбитала.
Погубљење педесетогодишње Пајкове било је заказано за среду у 10 часова ујутру због убиства које је починила када је имала 18 година. Да је казна извршена она би постала прва жена погубљена у Тенесију после више од 200 година.
Апелациони суд је обуставио извршење смртне казне само сат времена пре него што је требало да почне, али је неколико сати касније Врховни суд САД поништио ту одлуку о одлагању.
Пајк је имала 18 година када су она и њен дечко, који је тада имао 17 година, убили 19-годишњу Колин Слемер 1995. године.
Према речима тужилаца, Пајк је била забринута да Слемер покушава да јој отме тадашњег дечка, Тадарила Шипа. Заједно су намамили Слемер у шумовито подручје кампуса Универзитета у Тенесију 12. јануара 1995. Пајк је исекла Слемер стомак и грло секачем за кутије пре него што јој је разбила главу каменом.
Шип је урезао пентаграм у груди Слемерове, а Пајк је касније пријатељу показала фрагмент њене лобање.
Шип је осуђен за убиство првог степена 1997. године и добио је доживотну казну затвора са могућношћу условног отпуста.
Пајк никада није негирала своју умешаност у убиство Слемерове, а касније јој је дијагностикован биполарни поремећај и посттрауматски стресни поремећај. Њени адвокати и она тврде да је као дете била жртва континуираног сексуалног злостављања.