Владе земаља чланица Европске уније потрошиле су ове године 17,9 милијарди евра како би ублажиле ефекте поскупљења нафте и гаса за домаћинства и предузећа, саопштила је данас Европска комисија, позивајући земље да боље ускладе помоћ са потребама.
У белешци која би требало да послужи као смерница за разговоре министара финансија Еврозоне 8. октобра, ЕК је, такође, позвала владе да инвестирају у електричне мреже и да мање опорезују струју у односу на гас, као подстицај за напуштање фосилних горива, преноси Ројтерс.
ЕК је навела да ће привредни раст еврозоне ове године бити нешто преко 0,9 одсто колико је пројектовано у мају, али да ће следеће године вероватно бити слабији од последње прогнозе раста од 1,2 одсто.
Очекује се да ће инфлација ове године остати углавном у складу са прогнозама од 3,0 одсто, али да ће 2027. године бити виша од претходно пројектованих 2,3 одсто, наводи се у саопштењу.
"У међувремену су трошкови задуживања држава чланица значајно порасли, што наглашава потребу за фискалном опрезношћу. Од избијања сукоба на Блиском истоку, 25 држава чланица донело је мере фискалне политике како би ублажиле утицај високих цена енергената на домаћинства или предузећа, са буџетским трошком од 17,9 милијарди евра, или 0,1 одсто БДП-а ЕУ у 2026. години", наводи се у саопштењу ЕК.
Апелује се да краткорочне мере буду усмерене на најугроженије да би се минимизирали фискални трошкови и како би биле кохерентне са потребом за декарбонизацијом енергетског система.
Приходовања од државних обвезница Еврозоне близу су вишегодишњих максимума, а продубљивање енергетског шока наставља да подупире предвиђања о најмање три подизања каматних стопа Европске централне банке до краја 2027. године.
"Ако владе желе да помогну потрошачима и предузећима, требало би то да чине кроз краткорочне мере које су добро осмишљене, усмерене и привремене, што је кључна лекција из енергетске кризе од 2022. до 2023. године", поручила је комисија.