Свет
Досадио Богу и народу, а изгледа и Бриселу: Како у ЕУ реагују на нови финансијски захтев Зеленског
Имамо осећај као да заливамо пустињу, оценио је један европски дипломата за франсуски "Монд"
Нови захтев Украјине за финансијска средства у Бриселу је дочекан са негодовањем и још увек није наишао на одобрење надлежних у Европској унији, пренео је француски лист "Монд".
Наводи се да је у седишту Европске комисије одржан састанак на којем су учествовали представници земаља Г7, Норвешке, Јужне Кореје и Међународног монетарног фонда (ММФ).
Лист наводи да је циљ састанка био процена потреба Украјине, која већ тражи додатну финансијску помоћ, упркос средствима која су јој претходно додељена.
"Имамо осећај као да заливамо пустињу", рекао је један европски дипломата током састанка, преноси париски дневник.
Према писању листа, чланице ЕУ преговарају о вишегодишњем буџету који укључује 100 милијарди евра за Украјину у периоду од 2028. до 2034. године.
Немачка и њени савезници желе, међутим, да смање тај буџет, па би пружање нове финансијске подршке Украјини могло бити отежано.
Поред тога, како истиче лист, током 2027. године у Европи ће се одржати низ важних националних избора, а у многим од тих земаља питање финансирања Украјине је посебно осетљиво.
Реч је о изборима у Француској, Шпанији, Пољској и Италији.
Истовремено, вероватни кандидат и фаворит у анкетама у Француској, лидерка крајње десничарског Националног окупљања, Марин Ле Пен, већ је изјавила да ће обуставити целокупну финансијску помоћ Украјини уколико победи на изборима.
"Чекамо детаље о потребама и видећемо како можемо да одговоримо на њих. О томе ће се расправљати на састанку министара финансија 9. октобра или чак на састанку Европског савета средином октобра", рекао је европски дипломата за овај лист.
Европска унија остаје један од кључних извора финансијске подршке Украјини, при чему се у овој години помоћ пружа кроз неколико механизама, укључујући буџетску подршку и кредите, такође намењене потрошњи за одбрану.
Према подацима Савета ЕУ, ЕУ је до сада кроз свој буџет издвојила 110,3 милијарде евра за Украјину, док су државе чланице додатно обезбедиле 15,5 милијарди евра финансијске, економске и хуманитарне помоћи. Када се урачунају војна помоћ, подршка избеглицама и приходи од замрзнуте руске имовине, укупна подршка ЕУ и њених чланица достигла је 224,5 милијарди евра.
ЕУ је одобрила кредитни механизам од 90 милијарди евра за 2026. и 2027. годину, од чега је 30 милијарди намењено економској подршци, а 60 милијарди одбрани Украјине.
Савет ЕУ је 24. септембра одобрио још готово три милијарде евра финансијске подршке Кијеву, док ће Украјина од Норвешке добити још милијарду норвешких круна, што је око 92 милиона евра, у виду бесповратне подршке.
И поред свега овога, Кијев поново тражи додатна средства. Владимир Зеленски је у септембру навео да Украјини за ову годину недостаје 27 милијарди долара, док Кијев за наредну годину очекује више од 52 милијарде долара стране помоћи за социјалне и хуманитарне расходе.
Прелиминарни подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) показују да би Украјини до 2029. године могло недостајати чак 54 милијарде долара за финансирање државних потреба. Према проценама ММФ-а, Кијев би се следеће године могао суочити са финансијским јазом од 30 до 35 милијарди долара, затим са 17 милијарди долара у 2028. и још две милијарде долара у 2029. години.
Бројке још нису коначне и могле би да се промене. А ко би, ако не Брисел, требало да попуни ту рупу?
Live
