Свет
Мрав који покушава да затресе дрво: Пузећа украјинизација Тајвана
По обрасцу разрађеном у Украјини, Вашингтон сада оснива центар за војну координацију са Тајпејем и разматра постављање система ХИМАРС у близини кинеске обале
Први председник Народне Републике Кине Мао Цедонг је својевремено поручио Палестинцима: "Ви сте главна капија, ми смо задња. Они су створили Израел за вас и Формозу (Тајван) за нас".
Свим данашњим кризама, од Украјине, преко Израела, Јужне Кореје до Тајвана, управља иста, ђаволска једначина: "Завади па владај", пише на свом блогу писац из Шри Ланке Индраџит Самараџива.
Или, као што је приметио председник Русије Владимир Путин: "Формула коју примењују позната је од памтивека – завади па владај. Овде нема ништа ново".
Користио ју је још Рим, али она је, попут неке ђаволске чаролије, и даље запањујуће ефикасна. Треба имати интелигенцију испод собне температуре па да то не уочите. У ствари, сви то виде, али радије о томе ћуте.
Текст који је недавно објавио часопис "Форин аферс" носи злокобан наслов: "Предстојећа тајванска криза". Овај текст потписује Џонатан Цин, бивши директор за Кину Савета за спољне послове и припадник аналитичке службе ЦИА.
У њему можемо прочитати да "Си (Ђинпинг) и у наредним годинама остаје смртно озбиљан у вези са организовањем својих снага за сукоб око Тајвана". Према Цину, вероватније је да ће тајванска криза у пуном обиму избити 2028, након избора на Тајвану и у САД.
Тајванско буре барута
Званично, Вашингтон признаје власти у Пекингу и придржава се политике "једне Кине". Незванично, САД се према властима у Тајпеју односе као према независној држави, или као према свом протекторату.
Пекинг је раније упутио оштре критике Трамповој администрацији због озваничења споразума о продаји војне опреме Тајвану, вредног 11,1 милијарду долара. Према веома оштром саопштењу Пекинга, овај споразум Вашингтона и Тајпеја је представљао "тешко кршење суверенитета и опасан сигнал сепаратистичким снагама".
Сличне изјаве дао је и Чен Бинхуа, портпарол Канцеларије за тајванска питања, који је споразум Вашингтона и Тајпеја окарактерисао као "грубо мешање у унутрашње ствари Кине". Бинхуа је навео да тај споразум крши принцип "једне Кине", као и одредбе три заједничка саопштења Кине и САД, према којима су се САД обавезале да ће постепено смањивати испоруке оружја Тајвану.
Власти у Пекингу су апсолутно свесне паралела између украјинског ратишта и ситуације око Тајвана.
"Суочене са Народноослободилачком армијом, тајванске оружане снаге, које се залажу за независност, личе на мрава који покушава да затресе огромно дрво, при чему, у огромној мери, прецењују сопствене снаге", изјавио је портпарол кинеског Министарства одбране Ђианг Бин.
Чен је, такође, оптужио (тајванску) Демократску прогресивну партију због тога што "тврдоглаво тежи независности", ослањајући се на САД, што Тајван претвара у "буре барута" и носи ризик од изазивања "огромне катастрофе за становнике Тајвана".
Портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону Лиу Пенгју позвао је америчке власти да "пониште такозвани споразум и престану да шаљу погрешне сигнале сепаратистичким снагама; у супротном, САД ће сносити све последице".
Међутим, председник Тајвана Лаи Ћинг Те је у новембру прошле године најавио нова издвајања за војни буџет за период од 2026. до 2033. године, у износу од 40 милијарди долара.
Тиха украјинизација Тајвана
На делу је, заправо, тиха украјинизација Тајвана. Режим у Кијеву и влада у Тајпеју следе потпуно исти образац. Почетком прошле године, Министарство националне одбране Тајвана је образовало Заједнички центар за координацију ватрене моћи (ЈФЦЦ), чије је седиште у кампу Боаи у Тајпеју.
Његов циљ је, да "координише распоређивање асиметричне ватрене моћи између различитих родова тајванских оружаних снага" – наравно, под директном контролом војног особља САД.
Према наводима часописа "Милитари воч", оснивање ЈФЦЦ "подразумева амерички надзор над употребом ракетних арсенала, као и могућност да тајванске снаге примају обавештајне податке из америчког Заједничког дигиталног система за ватрену подршку (ЈДФС)".
Према извештајима тајванске штампе, Тајпеј планира да по украјинском сценарију распореди системе ХИМАРС, опремљене балистичким ракетама АТАЦМС, на острва Пенгху и Донгјин, чиме би се њихов оперативни домет проширио далеко изван средишње линије Тајванског мореуза. Међу могућим циљевима нашли би се се логистички центри, луке, аеродроми и ракетне базе Народноослободилачке армије, смештени у кинеским провинцијама Фуђен и Џеђанг.
Распоређивање балистичких ракета на та острва, примећује аналитичар Ђакомо Габелини на сајту "Фондација стратешке културе", представљало би ескалацију без преседана.
Овим би се, тврди Габелини, омогућило америчким снагама да саме бирају циљеве и изводе борбена дејства против стратешких циљева – критичне инфраструктуре и истраживачких центара у Кини, које је Запад раније покушавао да сузбије економским санкцијама.
"Тајно" америчко оружје
Све се, у Украјини и на Тајвану, одвија према истом сценарију, написаном у Вашингтону.
Као што је писао "Њујорк тајмс", ослањајући се на информације добијене од стотина америчких и украјинских званичника, Пентагон, НАТО и западне обавештајне службе чиниле су "тајну осовину украјинских војних операција" против Русије.
Ту је и оперативна група "Драгон", састављена од украјинских и НАТО официра, са седиштем у америчкој бази у немачком Висбадену, чији су унутрашњи механизми били познати само уском кругу америчких и савезничких званичника, навео је овај лист. Ова група, формирана за време Бајденове администрације, представљала је "тајно оружје" неопходно да се "спасе Украјина".
Овакав однос развио се на основу "сарадње" између украјинског генерала Михајла Забродског и америчког генерала Кристофера Донахјуа, команданта 18. ваздушно-десантног корпуса, тврди Габелини. Али, зна се ко је у таквом односу потчињени а ко надређени.
Украјински и амерички официри, наставља он, састајали су се сваког јутра како би идентификовали циљеве високе вредности – означене као "тачке од интереса" – како би се избегло признање да су САД директне умешане у сукоб. У томе су постигнути извесни успеси, попут потапања крстарице "Москва", који се могу приписати САД и њиховим "НАТО партнерима".
Основна идеја била је да овај модел "сарадње", успостављен под надзором Донахјуа, Русији зада смртоносни, "одлучујући ударац".
Приступ из Авганистана и Ирак унапређен је "моделом ратовања на даљину", путем ракета дугог домета, који омогућава нападе у дубини непријатељске територије.
Оно што је започела Бајденова администрације, наставља се и под Трампом. Иначе, помоћ Тајвану усклађена је са америчком Националном одбрамбеном стратегијом, у којој се тврди да је "Индо-пацифички регион кључно оперативно поприште" где САД настоје да "одврате Кину путем силе".
Пушка која виси на зиду...
У децембру прошле године, Народноослободилачка армија спровела је вежбе под називом "Мисија правде 2025", током којих су копнене, ваздухопловне, поморске и ракетне снаге под командом Источног театра операција, опколиле Тајван и симулирале поморску блокаду острва, ради јачања вишедимензионалног одвраћања и заузимања позиција за ефикасно супротстављање могућој интервенцији САД.
"Ово служи као озбиљно упозорење сепаратистичким снагама које теже ’независности Тајвана’ и сваком спољном мешању, и као легитимна и неопходна акција за очување суверенитета и националног јединства Кине", изјавио је Ши Ји, портпарол команде Источног театра операција.
Да ли ће Американци заиста потпалити ново, тајванско жариште, остаје да се се види. Додуше, у мају, после разговора Сија и Трампа, испоруке оружја Тајвану су "паузиране" из нејасних разлога, о којима је нашироко спекулисала западна штампа. Трамп је раније наговестио да би могао да користи продају оружја Тајвану као "преговарачки адут" у разговорима са Пекингом и упозорио Тајпеј да не проглашава независност.
Било како било, у влади у Тајпеју Американци имају посредника, кога могу употребити у сваком тренутку, што зависи искључиво од процена и интереса Вашингтона.
Пушка која виси на зиду у првом чину, каже се, највероватније ће опалити у задњем чину драме...
Live
