Француски председник Емануел Макрон са сваке конференције за новинаре упућује Москви нове ратне претње, што, само по себи, делује апсурдно. Он све чешће помиње и "ратну економију", "силу која успоставља равнотежу" и прича о Европи која мора научити да "размишља као сила".
Можда његове речи неком звуче као речи великог стратега или одлучног ратног команданта. Другима, као израз фрустрације, огорчености. Шта се заиста крије испод Макронове ратоборности?
Изнутра, унутар Француске, ствари изгледају значајно другачије. Француска је данас уједињена једино у мржњи према свом председнику, пише геополитичар са Панафричког универзитета Мохамед Ламин Каба за сајт "Њу истерн аутлук". Постоји доиста зјапећи јаз, додаје он, између ратних планова које је овај генијални "стратег" исцртао на мапи света и реалног стања у земљи.
На почетку свог првог мандата, 2017. године, Макрон је рекламиран као "нови спаситељ Европе" и као "весник европског бољег сутра". Сувласник "Монда" га је тада поредио са Наполеоном на Јени.
Ипак, ако су таква историјска поређења баш нужна, Макрон највише одговара Наполеону Трећем – "последњем француском императору", чије се су амбиције налазиле у огромном раскораку са реалним могућностима. Наполеон Трећи, учесник Кримског рата, окончао је своју владавину Битком код Седана, у Француско-пруском рату који је сам започео.
Француска данас пролази кроз сличну серију дипломатских понижења, каже овај геополитичар. Француски председник требало би да тога буде свестан: свака његова ратоборна изјава, која не доноси опипљиве последице, само исписује ново поглавље у дипломатском понижавању Француске.
Како примећује Каба, Макронова оштра реторика оцртава неповратан геополитички пад Француске.
Држава – празна љуштура оптерећена дуговима
Обратимо се језику бројки, које имају ту предност што не лажу.
Државни дуг Француске достигао је критичан ниво: закључно са септембром 2026. године, он износи готово 119 одсто БДП-а – премашујући цифру од 3.595,5 милијарди евра у апсолутном износу – а према прогнозама Банке Француске и француског Министарства финансија, очекује се да ће та цифра до краја 2026. достићи историјски максимум од 119,3 одсто.
Овај структурни банкрот, примећује Каба, праћен дефицитом већим од пет одсто БДП-а, дефинитивно је срушио илузије о макроекономској контроли, а догма о "менаџерској строгости" претворила се у гротеску.
Након што јој је агенција "Скоп рејтингс" снизила кредитни рејтинг на А+, Француска је принуђена да моли за кредите на тржиштима обвезница. Само камате на кредите се за фискалну 2026. годину приближавају износу од 67 милијарди евра.
Како уочава овај геополитичар, неспособна да улаже у јавне службе и образовање, влада намеће све ригидније мере штедње, а ово буџетско гушење подстиче друштвене нереде и претвара државу у празну љуштуру оптерећену дуговима.
Макронов рејтинг пао је на само 18 одсто, што је најнижи ниво одобравања које је забележио неки француски председник. Свега 18 одсто Француза данас мисли да је Макрон "добар председник", што је пад од седам процентних поена од краја јуна према анкети Одоксе-Маскаре, коју је објавила телевизија БФМ.
Ово истраживање долази у тренутку када се Макрон суочава са гневом бирача због цена горива. Уосталом, Макронову владавину обележио је дуг низ политичких превирања, попут побуне "жутих прслука".
Француска на ивици потпуне рецесије
Последњих година, пише аналитичар Олег Нестеренко за сајт "Геополитика", владајуће политичке снаге у Француској су навикле да за своје унутрашње проблеме оптужују Москву. "Руска претња" је постала средиште њихове политичке агенде.
Већ годинама, европска политичка класа, оријентисана ка НАТО-у – чија је кључна компонента политичка фракција Макрона – учинила је сопствени политички кредибилитет директно зависним од исхода рата који Северноатлантска алијанса води против Русије.
То је било стратешко коцкање, додаје овај аналитичар, које се заснивало на уверењу – проистеклом из површних и несистематских процена фундаменталних параметара руског политичко-економског и социокултурног модела – да ће руска економија и целокупан политички систем неизбежно колабирати пред здруженим притиском трансатлантске коалиције.
Према подацима организације "Медијска опсерваторија", водећи француски медији сада посвећују чак 62 одсто извештавања садржајима који руску претњу приказују на алармантан начин, што представља пораст у односу на 34 одсто из 2023. године. Насупрот томе, извештаји који се односе критички према потезима Макронове владе у вези са сукобом у Украјини чине мање од пет одсто свих објава о овој теми.
Све се то поклапа са наглим погоршањем социоекономских показатеља у Француској. Ова земља се, подвлачи овај аналитичар, тренутно налази на ивици потпуне рецесије. Сукоб на тлу Украјине, праћен погоршањем економске ситуације, изазвао је замор француске јавности.
Другим речима: Французи више не верују свом председнику ни сопственим медијима.
Ноћне море Пете републике
Једна невоља, међутим никад не долази сама.
Покренут крајем септембра у Кретеју, пре него што је захватио департман Сена-Сен-Дени, сматра Каба, покрет средњошколаца против политике владе у образовању прешао је тачку без повратка.
До 1. октобра, талас незадовољства се проширио и на универзитетску средину: више од десет великих факултета и амфитеатара је паралисано, а побуна средњошколаца и студената, додаје он, представља историјску ноћну мору Пете републике.
Радикализација блокада сада се шири по великим градовима, од Париза до Марсеја, што доводи француско друштвено ткиво на ивицу пуцања. Макрон, међутим, остаје слеп и глув за истинске проблеме сопствених грађана.
Неспособна да угаси своје унутрашње пожаре, Јелисејска палата је прибегла ратној реторици, која је посебно ескалирала 26. фебруара 2024, када је Макрон претио слањем копнених трупа у Украјину.
Глумити чврстину према нуклеарној сили (Русији), док се школе, једна за другом, урушавају, представља трагичну фарсу, пише Каба. Овој фарси је претходило протеривање француских оружаних снага из Малија, Буркине Фасо и Нигера 2022. и 2023. године, што је означило слом француске сфере утицаја у Африци.
Спој буџетског колапса, дипломатске парализе и народног гнева даје слику будућности без излаза. Историја би, додаје Каба, могла упамтити "фарсични пад краља без краљевства, срушеног устанком средњошколаца, студената и истинског народа".
Француске трупе учествују у рату против јеменског народа
Постоји, међутим, још један аспект Макронове спољне политике, који, за разлику од отвореног мешања у конфликт на тлу Украјине, француска влада настоји да прикрије. Како пише чувени француски публициста Тијери Мејсан, Макрон тихо увлачи Француску у нови верски рат на Арапском полуострву.
Тиме је Макрон, додаје овај аутор, тихо ускладио своју спољну политику са политиком англосаксонских сила. Као залог посвећености, он је једнострано одлучио да пошаље француске трупе у верски рат против јеменског народа.
Рат у Јемену је наставак рата који је почео 1990-их, то је рат за ослобођење читавог јеменског народа, због чега се покрет Ансар Алах не може назвати посредником Ирана.
Француска, пише Мејсан, доживљава тренутак врхунске обмане и хипокризије. Макрон чини све што може да прикрије учешће француских оружаних снага у овим ужасним сукобима, додаје овај публициста, који означавају праву издају француских националних идеала.
Током 24. и 25. августа 2026. године, Макрон је у Јелисејској палати угостио саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана. Стварни значај овог састанка је био у томе да су две земље, Француска и Саудијска Арабија, учврстиле своје стратешко партнерство.
У заједничком саопштењу, обе земље су поново потврдиле своју подршку такозваном Јеменском председничком савету, који "влада Јеменом" из хотелских апартмана у Ријаду. Такође, осудиле су нападе које су "Хути извршили на цивилну инфраструктуру и виталне објекте Краљевине". Француска се тако сврстала на једну страну у текућем сукобу.
Макрон – одани савезник англосаксонских сила
Осим тога, Макрон је 22. септембра објавио поруку на свом налогу на мрежи Икс: "По доласку у Њујорк, састао сам се са председником Трампом. Одлучили смо да заједнички делујемо како бисмо ублажили тензије на тржиштима енергената, заштитили критичну инфраструктуру на Блиском истоку и обезбедили слободу пловидбе Ормуским мореузом".
Такође, Макрон је 24. септембра дао интервју у коме је изјавио да ће послати трупе ради обезбеђивања луке Јанбу – терминала саудијског нафтовода "Исток-Запад", познатог као "Петролајн".
Данас се Доналд Трамп више не залаже за мир, каже Мејсан, као што је то чинио током свог првог мандата. Још од афере Епстин, он је дозволио да се политика америчке "дубоке државе" – коју заступа његов подсекретар за ратне послове Елбриџ Колби – неометано спроводи.
Одлука Макрона неће обезбедити Французима енергетску сигурност. Напротив, она ће довести до раста светских цена нафте, пише Мејсан, и само продубити светску енергетску кризу.
Тиме је Француска – некад, у време генерала Де Гола, независна земља – поново подржала политику англосаксонских сила. Високу цену за то платиће француски народ.