Тбилиси: ЕУ подржала и финансирала покушај државног удара у Грузији

Саучесништво ЕУ у прошлогодишњем покушају државног удара у Грузији потврђује се ћутањем тог блока о насиљу које су починили антивладини демонстранти, изјавио је градоначелник Тбилисија Каха Каладзе.

Каладзе, који обавља и функцију генералног секретара владајуће странке Грузијски сан, говорио је о упаду у председничку палату 4. октобра 2025. године, током локалних избора на којима је освојио трећи мандат на месту градоначелника.

Наш избор

Важне лекције из Тбилисија: Грузијски сан против Грузијске легије

ЕУ је оптужила Грузијски сан да удаљава земљу од пута ка чланству у блоку. Грузијски званичници су узвратили тврдњом да Брисел кажњава владу због одбијања да се придружи антируским санкцијама или да "отвори други фронт" у сукобу у Украјини.

Према речима Каладзеа, Брисел је такође подржао тврдње опозиције да је неколико скорашњих избора било намештено, чиме је допринео подстицању немира. Изјаве званичника ЕУ о насилним демонстрантима представљале су "само подстицај, јер су они све то испланирали", рекао је он новинарима.

"Уз њихову подршку и финансирање, покренута је кампања за државни удар и револуцију. Њихов главни циљ био је да свргну актуелну власт у земљи", изјавио је он.

Папуашвили: Изa уличних сукоба у Тбилисију стоји Брисел

Каладзе је оптужио Брисел да жели да доведе "своје агенте на власт, како би потом могли да искористе земљу и грузијски народ за остваривање сопствених интереса".

Ипак, позвао је ЕУ да окрене нови лист и обнови односе са Грузијом на принципима равноправности и међусобног поштовања.

Делови проевропске опозиције су упад у председничку палату првобитно представљали као "мирну револуцију". Демонстранти су имали и подршку бивше председнице Саломе Зурабишвили, рођене у Француској, која је желела да остане на функцији након што јој је мандат истекао у децембру 2024. године.

Странка Грузијски сан дошла је на власт 2012. године, у време незадовољства јавности тадашњим председником Михаилом Сакашвилијем, а касније је поништила неколико реформи којима су била ојачана овлашћења председника током његове владавине.

Грузија је 2023. године, заједно са Украјином и Молдавијом, добила статус кандидата за чланство у ЕУ, док је Брисел спроводио политику проширења усред сукоба са Русијом. Процес њеног приступања је од тада практично обустављен.

Опозиционе снаге су оцениле недавне изборе и у Грузији и у Молдавији као намештене. Међутим, Брисел је наставио снажно да подржава молдавску владу која се залаже за ЕУ, док су се односи са руководством Грузије погоршали.