Протести ученика проширили су се из Француске у Белгију, а демонстрације због услова образовања у региону Лијежа у понедељак су обележили вандализам, пожари и хапшења.
Немири су уследили након вишенедељних насилних протеста ученика широм Француске, који су почели средином септембра због недостатка наставног кадра, претрпаних учионица, дотрајалих школских зграда и предугих школских дана. Белгијски ученици изнели су сличне притужбе, противећи се истовремено локалним реформама образовања, вишим ценама јавног превоза и повећању школарина.
Стотине ученика окупило се испред школа широм Лијежа, блокирајући улазе и марширајући кроз град. Продавнице у центру града затворене су из предострожности, док су демонстранти покушали да оштете заштитне ролетне на Институту "Сен Мишел". Ватрогасци су такође пријавили паљење скутера у оближњим местима Ерстал и Шене.
Према наводима локалних медија, полиција је у понедељак ухапсила 16 особа. Службеници су у торбама појединих демонстраната пронашли стаклене флаше и комаде тканине за које су проценили да би се могли искористити за израду Молотовљевих коктела, иако запаљиве материје нису пронађене.
У Француској је прошлог четвртка ухапшено готово 2.000 људи, док је више од 300 припадника снага реда повређено. Повреде су задобили и запослени у школама и ученици, што је покренуло истраге надлежних органа за контролу рада полиције.
Нереди су настављени и у понедељак, а Министарство просвете Француске известило је о протестима у 413 средњих школа.
Упркос насиљу, ученичке организације наводе да намеравају да наставе са захтевима за већим финансирањем, ангажовањем заменских наставника, мањим одељењима и растерећенијим распоредима часова. Присталице протеста тврде да су због запуштених објеката и превеликог обима посла услови за учење постали неприхватљиви.
Критичари, међутим, доводе у питање начин на који вандализам и напади на школско особље доприносе остваривању њихових захтева. Неки су такође исмејали притужбе на почетак наставе у 8 часова, честе тестове и ограничења употребе телефона, истичући да су рано устајање, учење и поштовање правила сасвим уобичајена очекивања.
Немири су изазвали и политичке сукобе у Француској, при чему влада оптужује левичарску странку Непокорена Француска да је организовала протесте након што су њени посланици посетили блокиране школе. Странка одбацује те наводе и за гнев ученика криви немар владе. Њен лидер, Жан-Лик Меланшон, позвао је на ненасилне акције.
Демонстрације се поклапају са ширим протестима запослених у јавном сектору – укључујући наставнике, здравствене раднике, ватрогасце и раднике у саобраћају – против смањења буџетских издатака. Ови покрети су појачали притисак на председника Емануела Макрона, чија је популарност, према резултатима недавних анкета, пала на 16–18 одсто.