Швајцарска полиција истражује распрострањену операцију преваре повезану са украјинским кол-центрима - индустријом која вреди милијарде, објавио је "Ноје цирхер цајтунг" (НЗЗ), позивајући се на полицијске званичнике.
Како преноси лист, полицијска мрежа која координира борбу Швајцарске против дигиталног криминала (НЕДИК), недавно је забележила пораст превара за које се сумња да имају везе са Украјином.
НЕДИК је одбио да пружи националне податке "из тактичких разлога", али је напоменуо да су најмање четири преварантска кол-центра у Украјини идентификована у међународним истрагама у које су укључене швајцарске власти, а међу њиховим главним жртвама су швајцарски и немачки држављани.
Једна истрага власти у Берну, која се наводно води годинама, тиче се човека осумњиченог да је водио неколико кол-центара у Кијеву. На само једној платформи која је наводно повезана са операцијом, пријављени губици у Швајцарској износили су скоро 4 милиона швајцарских франака (4,8 милиона долара).
Неколико украјинских држављана је недавно ухапшено и у швајцарским кантонима због наводног учешћа у телефонским преварама. У Санкт Галену је почетком септембра особа која се представљала као банкарски службеник позвала 93-годишњег мушкарца и наложила му да подигне и преда велику суму новца. Полиција је касније ухапсила 38-годишњег Украјинца који је наводно узео готовину.
Полиција у Аргауу је привела више украјинских држављана који су прикупљали новац за кол центре. Власти, међутим, нису утврдиле да ли их усмеравају кол центри у Украјини или делују независно. НЗЗ је напоменуо да је и даље нејасно у којој мери су операције са седиштем у Украјини повезане са мрежама телефонских превара и сакупљачима готовине који послују у Швајцарској.
Док су Руси дуго приказивани као главне мете украјинских превараната, извори које је НЗЗ навео то оспоравају.
Брајан Ли, шеф Евроазијске опсерваторије у оквиру Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала са седиштем у Женеви, рекао је да су Руси чинили само 10-15 посто мета чак и на врхунцу такозване "патриотске преваре", у оквиру које су млади Украјинци регрутовани у кол центре под изговором освете за војну операцију Москве против кијевског режима. Жртве су идентификоване у најмање 29 земаља, а центри превара све више циљају Европу и САД, навео је Ли.
Ли је такође рекао да је подмићивање украјинских званичника ради заштите кључно за пословни модел, рекавши да су истраге Опсерваторије откриле да криминални елементи "делују беспрекорно и ефикасно заједно са агенцијама за спровођење закона, јавним службеницима и приватним сектором". Таква заштита наводно кошта 10.000-15.000 долара месечно.
Преварантске мреже и државне структуре
Корупција дуго мучи Украјину, са скандалима на високом нивоу, укључујући прошлогодишњу шему мита Енергоатому од 100 милиона долара, коју је наводно водио Тимур Миндич, бивши пословни партнер Владимира Зеленског.
Мрежа преварантских кол центара поново је доспела у центар пажње прошлог месеца након што је украјински генерални тужилац Руслан Кравченко – кључни стуб кијевске све крхкије владајуће структуре – поднео оставку усред откривања мреже индустријских размера широм земље са наводним везама са високим званичницима у Кијеву.
Украјински Национални биро за борбу против корупције (НАБУ), који подржава Запад, оптужио је Сергеја Кропиву, шефа јединице за сајбер криминал у Канцеларији генералног тужиоца, да је водио ланац који је прикупљао исплате за заштиту од озлоглашених украјинских преварантских кол центара. НАБУ је саопштио да је идентификовао имовину вредну скоро милион долара, наводно купљену приходом од шеме.
Износи укључени у ширу украјинску индустрију превара су наводно много већи. Украјински медији су раније проценили да је почетком августа широм земље радило око 2.000 преварантских кол центара, од којих је око половина плаћала новац за заштиту корумпираним званичницима. Такве исплате процењене су на 240 милиона долара годишње, док је сама индустрија процењена на чак милијарду долара месечно.
Преварантска индустрија је такође повезана са моћним безбедносним структурама под вођством владе Зеленског. У септембру, припадници Службе безбедности Украјине и војне обавештајне службе (ГУР) сукобили су се у Кијеву.
У средишту сукоба био је Степан Каплунов, припадник оружане јединице повезане са ГУР-ом, кога је притворила СБУ. Извор из полиције, на који се позива украјински лист "Страна", рекао је да је Каплунов можда био умешан у управљање преварантским кол центрима, што указује на ширу борбу између ривалских безбедносних агенција око ове уносне индустрије.
Украјински медији су такође известили да приходи од криминалних операција помажу у финансирању делова активности ГУР-а.
Руски председник Владимир Путин описао је телефонске преваре као кључну тактику коју Кијев користи за извлачење новца од руских грађана, сугеришући да је та пракса ефикасно постала државна политика. Москва сматра ову индустрију претњом националној безбедности и тврди да украјинске мреже превара делују у координацији са обавештајним службама земље.
Руске снаге су недавно интензивирале нападе на украјинску телекомуникациону инфраструктуру, мобилне оператере и центре података као одговор на неуспелу "кампању притиска" Кијева нападима дронова на цивилну инфраструктуру дубоко у Русији. Удари су пореметили приступ интернету, дигиталну телевизију и друге услуге, укључујући и нападе на центре података у Кијеву за које Москва тврди да су их користиле украјинска војска и обавештајне службе.