Полиција је ухапсила бившег шефа немачке спољне обавештајне службе БНД Аугуста Ханинга, под сумњом за шпијунажу, саопштило је у уторак савезно тужилаштво.
Ханинга је полиција ухапсила у његовој кући, а његов наводни саучесник, који је у складу са немачким законима о заштити приватности идентификован само као Манфред Д, под сумњом да је Ханингу предао стотине поверљивих докумената у замену за новац, приведен је у Баварској, преноси "Дојче веле".
Према речима тужилаштва, власти су извршиле претресе на имањима оба осумњичена, као и на локацијама у Берлину.
Током Ханинговог мандата на челу обавештајне службе, Манфред Д. је био његов шеф кабинета. Након тога је до 2009. године радио под Ханингом и у Министарству унутрашњих послова. Он се терети за "помагање и подржавање покушаја издаје и шпијунаже против државе".
Британски "Телеграф" Ханинга представља као антируског јастреба, подсећајући на његов став по питању немачке националне безбедности.
Он је 2024. године изјавио да је Немачка наивна и да треба да се пробуди због могућег рата.
"Многи нису схватили да смо у сукобу са Русијом – то је било потцењено. Људи беже од истине. Русија је у сукобу са НАТО-ом, а Немачка је наравно део тог сукоба. Људи нису схватили да постоји озбиљна опасност – постоји и симпатија према Русији, посебно у источној Немачкој и међу елементима крајње левице и крајње деснице Алтернативе за Немачку, чије фракције позивају на крај санкцијама Русији", рекао је Ханинг тада за "Телеграф".
Марк Хенрихман, председник Одбора немачког парламента за надзор над обавештајним службама, рекао је након хапшења да Немачка "неће толерисати издају тајни".
Ханинг је био на челу агенције од децембра 1998. до новембра 2005. године, а потом је прешао у Савезно министарство унутрашњих послова где је радио као државни секретар до новембра 2009. године.
Према саопштењу тужилаштва, он се суочава са оптужбама које укључују наводну шпијунажу, откривање државних тајни, покушај издаје и рад као агент тајне службе.
Истрага је покренута током поступка против хамбуршке предузетнице Кристине Блок и других оптужених због сумње да су силом одвели њено двоје деце.
У оквиру те истраге истражитељи су наводно дошли и до информација о могућем цурењу поверљивих података из БНД-а, који су били намењени за извештаје немачкој влади о безбедносној ситуацији.
Ханинг се последњих година суочавао и са озбиљним финансијским проблемима, а његова пензија била је под принудном наплатом због судског спора око његовог ангажмана у надзорном одбору једне банке у балтичком региону. Та банка је, према наводима "Билда", пропала након што ју је један олигарх финансијски исцрпео, а чланови надзорног одбора, међу којима су били Ханинг и бивши генерални секретар НАТО-а и дански премијер Андерс Фог Расмусен, позвани су на одговорност.
За сада није познато да ли су наводи о продаји државних тајни повезани са његовим финансијским проблемима.
Хамбуршко правосуђе је у септембру 2025. претресло Ханингову кућу у Вестервалду, као и његове канцеларије, у оквиру истраге повезане са случајем Блок. Кристина Блок, наследница немачког ланца ресторана "Блок хаус", нашла се у средишту истраге након што су њено двоје деце, која су живела са оцем у Данској, у новогодишњој ноћи 2023/2024. године одведена у Немачку.
Данске и немачке власти истражују околности тог догађаја и сумње да су деца против своје воље одведена од оца. У оквиру истраге, немачки истражитељи су дошли и до информација које указују на могуће цурење поверљивих података из немачке обавештајне службе БНД, што је касније отворило засебну истрагу због сумње на одавање државних тајни.
У то време је, како наводи "Билд", у једној фирми повезаној са Ханингом био ангажован и прикривени истражитељ, што указује да је истрага о сумњи на велеиздају можда почела још тада. Ханинг је раније радио у Сталном представништву Савезне Републике Немачке у Источном Берлину, а од 1998. до новембра 2005. године био је на челу немачке спољне обавештајне службе.
Немачки медији преносе да је Ханингу било доступно око 2.000 поверљивих докумената, међу којима су се, наводно, налазили извештаји који су припремани за такозвану обавештајну ситуацију у кабинету канцелара, односно редовне састанке шефова немачких безбедносних служби.
Према резултатима истраге, "међу документима су били изузетно осетљиви материјали о иранском нуклеарном програму и руским оружаним снагама, а безбедносни извори наводе да су међу њима биле и информације које су немачке службе добиле од страних партнерских обавештајних агенција".
Одавање таквих података сматра се једним од најтежих могућих безбедносних инцидената, а у обавештајном свету постоји бојазан да би партнерске службе могле изгубити поверење у БНД и ограничити размену важних информација, преноси "Дојче веле".
Према безбедносним изворима, најновији пронађени документи датирају из јуна 2022. године, а истражитељи још покушавају да утврде на који начин је осумњичени службеник успевао да изнесе документа из строго обезбеђених просторија БНД-а. Уколико се сумње против Аугуста Ханинга потврде, случај би могао да прерасте у једну од највећих обавештајних афера у историји Савезне Републике Немачке, јер никада раније тако високо рангирани бивши државни функционер није био осумњичен за велеиздају.
"Дојче веле" пише да је овај случај "највећи шпијунски скандал века у Немачкој који се одвија у реалном времену".