Свет

Пожури полако: Пет корака којима Марта Кос "убрзава" проширење ЕУ

Европска комисија је предложила да се земљама чланицама укине право вета приликом доношења одлука о санкцијама и проширењу ЕУ. Истовремено, предложено је да се након пријема Украјине и других нових чланица задрже одређена ограничења у осетљивим областима, укључујући слободно кретање радника и услуга, пољопривреду и поједине производе
Пожури полако: Пет корака којима Марта Кос "убрзава" проширење ЕУGetty © Omar Havana

Европски комесар за проширење Марта Кос изјавила је да је проширење у интересу Европске уније прилика да она буде јача, због чега се Колегијум сложио да се на наредном самиту ЕУ расправља о пет корака проширења. Она је на конференцији за медије након састанка Колегијума европских комесара рекла да је на њему усвојено саопштење о припреми за ширење ЕУ и додала да се у њему процењује колико је ЕУ спремна за проширење и каква прилагођавања треба да се ураде како би се прилагодили бројнијем чланству.

Кос је поновила да је усвојено пет корака од којих први подразумева практична решења о управљању, владавини права и политикама, а у оквиру тога је издвојила употребу прелазних или преносних клаузула (пасареле) и проширење гласања квалификованом већином тамо где то уговори предвиђају.

"Могуће је смањити број области у којима једна земља сама може да стави вето на одлуке које сви остали подржавају, на пример о санкцијама или у борби против пореских превара, или у процесу приступања где су међукораци између отварања и затварања поглавља. Када преговарамо и закључујемо међународне споразуме, треба да избегавамо прибегавање мешовитим споразумима. Већа Унија треба да буде флексибилнија Унија - могли бисмо да искористимо побољшану сарадњу. То значи да група земаља иде напред, са могућношћу да се друге придруже касније", рекла је Кос.

Према њеним речима у оквиру овог корака требало би да се прошире извештаји о владавини права на друге земље кандидате.

Као други корак она је навела амбициознији оквир за постепену интеграцију и подсетила на расправу о могућим променама у методологији проширења где су представљене три могућности - статус кво, побољшана постепена интеграција и обрнуто чланство.

"Државе чланице су рекле да не желе обрнуто чланство. Дакле, постепена интеграција има везе са тим како да се продубе могућности постепене интеграције. Желимо да будемо много амбициознији да интегришемо наше земље кандидате у одабраним деловима Уније пре чланства", рекла је Кос.

Она је појаснила да постепена интеграција није замена за пуноправно чланство, већ је акцелератор за проширење.

"То је мост између геополитичке потребе за стабилизацијом нашег континента док тежимо проширењу заснованом на заслугама. Постепена интеграција ће захтевати два кључна састојка - напредак у реформама за земље кандидате и стратешко усклађивање. И ово је новина - када кандидати испуне стандарде, требало би да буду у могућности да учествују у стратешким секторима где постоје јасне обострано корисне стране за садашње и будуће државе чланице, као што су енергетика, транспорт, вештачка интелигенција, безбедност или одбрана", рекла је Кос.

Као трећи корак, рекла је Кос, предложен је заједнички оквир за заштитне мере за приступање за сва будућа проширења, што значи да ће све државе чланице да уживају једнака права, али и нове чланице.

"Да би се придружиле нашој унији, земље морају да испуне веома високе стандарде владавине права. Морамо да будемо сигурни да након приступања никада више не падну испод тих стандарда. И то је оно што смо научили из искустава у прошлости: ради се о заштити нас самих. Предлажемо јаче мере заштите за сваку нову државу чланицу од озбиљног назадовања у односу на обавезе преузете током новог преговори, посебно у области владавине права, демократије и основних права. Говорим о члану 2, као и о члану 4, који је такође важан и нов, а односи се на озбиљна кршења принципа лојалне сарадње", рекла је Марта Кос.

Она је нагласила да би то за собом могло да повуче обуставу финансијске подршке или ограничавање права гласа, што је својеврсна мера предострожности како би ЕУ могла да реагује уколико се за то укаже потреба.

"И што је важно: ти заштитни механизми ће се примењивати само у случају кршења правила", рекла је Кос.

Мапе пута за "најбоље ђаке"

Она је навела и да је четврти корак утицај приступања на политике Уније, будући да је процењено да ЕУ у већини области политика може да апсорбује проширење у овом тренутку, али да постоје области у којима ће бити потребна прилагођавања.

Као пример она је навела Украјину где обим, структура и изузетно висока продуктивност њеног пољопривредног сектора налажу разматрање такозваних циљаних аранжмана, искључиво за осетљиве пољопривредне производе.

Као пети корак она је навела мапу пута за земље кандидате и рекла да су идентификоване четири земље које предњаче у процесу - Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина, а које су током протеклих година оствариле значајан напредак у погледу спремности.

"У извештајима о проширењу који ће бити објављени крајем 28. октобра, намеравамо да представимо оквирне мапе пута за ове земље. Желимо да им помогнемо да одрже темпо реформи, а те мапе пута ће дефинисати наредне кораке. Оне ће садржати оквирне временске рокове и јасно дефинисане циљеве. То ће нам обезбедити већу предвидивост на путу ка приступању", рекла је Кос.

Она је нагласила да ће се процес проширења и даље заснивати на појединачним достигнућима кандидата и поручила да неће бити пречица.

"Када је реч о владавини права и искреној сарадњи, предлажемо механизме за одлучније реаговање на озбиљна кршења правила. То може да подразумева обуставу финансирања или ограничење права гласа. Сада ћемо ове идеје размотрити са државама чланицама и радити на томе да створимо већу, али и снажнију Европску унију, способну да сама обликује своју будућност", закључила је Кос.

image
Live