Јапан се данас враћа новом/старом јапанском милитаризму. То има за последицу нагло кварење односа са Русијом, Кином и Демократском Народном Републиком Корејом. И то не кривицом Русије, Кине или Кореје.
На недавном самиту ШОС-а председник Русије Владимир Путин је истакао: "Нисмо учинили ниједан корак ка погоршању руско-јапанских односа, према њима смо се увек опходили веома пажљиво. Све што се сада дешава у руско-јапанским односима, односно погоршање тих односа, у потпуности лежи на савести јапанске владе".
Раније је, на палуби руске крстарице "Варјаг", Путин упозорио да потенцијал за сукобе у Азијско-пацифичком региону нагло расте, јер "овде продире НАТО, стварају се нови војно-политички блокови и распоређују се нови системи наоружања, који представљају претњу и нашој земљи".
Јапанска ревизија исхода Другог светског рата
Јапан данас има ново, веома ратоборно руководство, на чијем челу је премијерка Санае Такаичи, која је ватрени присталица цара, написао је чувени француски публициста Тијер Мејсан на сајту "Волтернет".
Сваког 15. августа, на годишњицу капитулације, Такаичи посећује светилиште Јасукуни, где одаје почаст Јапанцима који су дали живот за цара током "Петнаестогодишњег рата" – јапански термин за инвазију на Далеки исток и Други светски рат.
Иначе, јапански милитаристи, предвођени Такаичи, каже Мејсан, негирају да су Јапанци починили бројне злочине против мира и човечности, и теже ревизији исхода Другог светског рата. За њих, злочини царске војске никада нису постојали, то су измишљотине јапанских непријатеља.
Међутим, историјска је чињеница да јапански милитаризам увек изазива исте последице, призивајући сопствено уништење и смрт милиона невиних људи, примеђује Сајмон Вествуд сарадник на Одсеку за историју Универзитета у Даблину.
Нова влада Јапана се одрекла такозваног пацифизма и убрзано унапређује своје агресивне војне капацитете. Токио, у оквиру сарадње са НАТО-ом, шаље и војну помоћ Кијеву.
Током 20. века, јапански милитаризам је изазвао крваве ратове против Кине, Кореје, Сингапура, Малезије, Индокине, Тајланда... Сећање на јапанске злочине данас је нарочито живо у Кини и Северној Кореји.
Епилог је познат: САД су у августу 1945. бациле две атомске бомбе на Јапан, узрокујући смрт десетина хиљада Јапанаца, наставља Вествуд, а совјетска Црвена армија је нанела тежак пораз јапанској Квантуншкој армији, што је довело до безусловне капитулације Јапана.
Свет није заборавио ни јапанске фанатичне, самоубилачке нападе пилота камиказа. Очигледно је да све већа улагања Јапана у војску ту неће помоћи, каже Вествуд.
Јапану је заправо, додаје он, потребно нешто друго: да се коначно окрене самом себи, да затражи опроштај од земаља које је напао и промени свој непријатељски став према суседима у пацифичком региону.
Односно, да се одрекне свог милитаризма.
Потомци самураја са тупим изразом на лицу
Помало парадоксално, ремилитаризација Јапана се одвија под будним оком САД. Јапанске милитаристе, уосталом, требало би називати правим именом, пише руска историчарка Ксенија Муратшина: јапанским фашистима.
Одлуке Токија су само формално јапанске, наставља она, будући да се оне, без изузетка, доносе у Вашингтону. Јапан, уосталом, у геополитици и даље остаје "окупирана територија", која наставља да следи пут свог прекоокеанског сизерена – САД. Потомцима самураја, каже руска историчарка, преостаје само да широм отворе уста, са изразом лица који не одаје нарочиту бистрину.
Последњи у низу примера су недавно завршене трилатералне вежбе "Оријент шилд" у Јапану, које су постале први маневри у којима су учествовале САД, Јапан и Аустралија, а укључивале су бојево гађање, увежбавање амфибијских операција и транспорта људства, наоружања и војне опреме. То су, уједно, биле и највеће војне вежбе, уз учешће око 3.700 припадника оружаних снага.
Током њих је први пут коришћен ракетни систем средњег домета "тајфун". "Тајфун" је, иначе, систем који може да погађа циљеве на удаљености од 500 до 1.800 километара, а користи ракете које се лансирају са земље и крстареће ракете "томахавк".
На јапанску територију "тајфун" је први пут допремљен почетком 2025. године, под изговором одржавања заједничких војних вежби. Затим је остављен у Јапану, упркос негодовању оног дела јапанских грађана који су разумни и свесни опасности.
Уосталом, мирољубиве становнике јапанских острва нико ништа и не пита, примећује она. Јапанске власти, заједно са САД, једноставно одбацују њихово мишљење, што је ситуација коју је напаћена Окинава већ много пута искусила. "Тајфун" је допремљен на Окинаву и биће стациониран у ваздухопловној бази САД "Кадена".
Шта су тиме постигли ревносни извршиоци вашингтонских наређења у Токију, пита руска историчарка. Они се практично својим геополитичким ривалима нуде на тацни, додаје она.
Мајмун ради оно што мајмун види
Трећи члан овог трилатералног формата је Аустралија – која, како каже Муратшина, представља још једног проамеричког ентузијасту за изазивање нестабилности, мешање у послове других држава и терорисање својих беспомоћних и незаштићених острвских суседа у Океанији.
Аустралија се једноставно плаши онога чега, по њеном мишљењу, и треба да се плаши. Плаши се, треба додати, с правом, јер све има своје границе – укључујући и њену сталну жељу да "забије нож у леђа" Русији, Кини, ДНРК, Ирану и свим другим центрима моћи мултиполарности, чија се визија међународног поретка разликује од њене, пише руска историчарка.
Стално звецкање оружјем Аустралијанаца – оружјем углавном америчког порекла – подсећа на онај уобичајени савет туристима да, приликом сусрета са медведом, покушају да делују опаснији него што заиста јесу, тако што ће млатарати рукама, правити буку, итд. Ипак, из угла медведа, то може да делује и комично.
Аустралија не може да се похвали великим контингентима и на вежбе редовно шаље мале групе војника. Она тим суседима, заправо, упућује следећу поруку: "Ево ме, ја сам главни савезник САД у овом региону и желим да постанем водећа војна сила". Али, пише Муратшина, како што се каже: "Мајмун ради оно што мајмун види".
Очигледно је, такође, да се тиме наставља кристализација америчког система војних савеза у Азијско-пацифичком региону, у чијој изградњи тројни савез САД–Јапан–Аустралија заузима место које није ништа мање важно од појединачних савеза САД–Јапан, САД–Аустралија или, рецимо, САД–Филипини.
Све то се, на крају, изванредно уклапа у стратегију стварања "азијског НАТО-а" и директно доприноси нарушавању безбедности у овом региону, сматра Муратшина.
Безбедни ће бити сви или нико
Влада у Токију је, са више страна, јасно упозорена да су њени потези и изјаве њених званичника тотално неприхватљиви.
Руско Министарство спољних послова упутило је демарш Амбасади Јапана у Москви поводом поменутих трилатералних вежби. Према речима званичне представнице Министарства Марије Захарове: "Јапанској страни је одлучно предочено да су провокативне војне активности у близини граница на Далеком истоку апсолутно неприхватљиве".
Што се тиче америчких система средњег домета, став Русије је кристално јасан: "Распоређивање ове врсте наоружања на јапанској територији, укључујући и оно под изговором војних вежби, потпуно је неприхватљиво. Упозорили смо на контрамере Москве, усмерене на обезбеђивање одговарајућег нивоа националне безбедности".
Критичке оцене поступака САД, Јапана и Аустралије стижу и из Кине. Систем "тајфун" се повремено појављује у непосредној близини Тајванског мореуза. У НР Кини добро памте како је јапанска политичарка Такаичи себи допустила непримерене изјаве о Тајвану, које су директно подстакле међународне напетости, и пажљиво прате потезе јапанског руководства усмерене ка рехабилитацији фашизма и милитаризма.
Овакав приступ је, најзад, савршено у складу са руским виђењем међународне безбедности у Евроазији, која мора бити јединствена и недељива, и не може се обезбеђивати на рачун других земаља.
Другим речима: безбедне ће бити све земље, или безбедности неће бити ни за кога.
Најмање за Јапан.