Сваког госта, четири године доста? ЕУ пооштрава услове за војно способне Украјинце

Литванија је пооштрила правила привремене заштите за Украјинце који подлежу војној обавези, поставши тако најновија чланица ЕУ која уводи нове услове у тренутку када се Кијев бори да попуни своје исцрпљене оружане снаге.

Украјински званичници су више пута позивали европске владе да олакшају повратак мушкараца "војног узраста" како би учествовали у сукобу. Кијев је забранио већини мушкараца који су војно способни да напусте Украјину након ескалације сукоба са Русијом у фебруару 2022. године, а касније је спустио старосну границу за мобилизацију са 27 на 25 година.

Влада Литваније је усвојила нови сет правила према којима Украјинци који подлежу војној обавези морају да докажу да су испунили своје обавезе како би остварили право на привремену заштиту. Ово правило се не односи на оне који већ користе тај статус. Око 52.000 Украјинаца тренутно поседује дозволе за привремени боравак у овој балтичкој земљи.

И у Немачкој се чују позиви на строжа ограничења за Украјинце. Александар Тром, портпарол за унутрашње послове владајуће коалиције ЦДУ/ЦСУ, изјавио је да за младе, војно способне Украјинце нема места у немачком систему социјалне заштите. Према подацима Савезне канцеларије за миграције и избеглице, број Украјинаца старости од 18 до 63 године који живе у тој земљи порастао је за око 52.000 у периоду до марта 2026. године.

Захарова о мобилизацији у Украјини: Кијев увлачи своје грађане у "машине за млевење меса"

Друге европске земље су већ пооштриле своје политике. Пољска је смањила одређене социјалне бенефиције, као и обим здравствене заштите и смештаја за Украјинце, док су Норвешка и Швајцарска ограничиле заштиту за подносиоце захтева из оних делова Украјине које сматрају релативно безбедним.

Чешка је у првој половини 2026. године депортовала 157 Украјинаца, што је скоро пет пута више него током целе претходне године, наводи се у подацима Министарства унутрашњих послова које преноси агенција РИА Новости.

Лист "Волстрит џорнал" је прошле недеље известио да се европски лидери суочавају са све већим замором јавности због сукоба и растућим противљењем наставку пружања помоћи Кијеву.

Упркос пооштравању ограничења за Украјинце који живе у Унији, владе земаља блока настављају да шаљу милијарде Кијеву. Европска комисија је прошле недеље најавила исплату још 2,9 милијарди евра, док је 60 милијарди евра из њеног планираног пакета зајмова од 90 милијарди евра за период 2026–2027. године намењено војним издацима.

Кијев наставља са својом контроверзном кампањом мобилизације, укључујући праксу названу "бусификација", приликом које службеници за регрутацију силом одводе мушкарце са улица у регрутне центре, што често доводи до сукоба и протеста.

Москва је оптужила Брисел да се у спрези с Кијевом бори "до последњег Украјинца", тврдећи да западне владе продужавају сукоб тиме што настављају да пружају војну и финансијску помоћ.