Највећа дипломатска ноћна мора Украјине управо је постала извеснија

Договор председника Русије и САД о испорукама руског дизела изазвала је бурну, готово хистеричну реакцију Кијева, док је у Европи завладао мук.

О значају договора, последицама по Кијев и евентуалним будућим потезима за РТ интернешенел пише аналитичар Сергеј Полетаев.

Шампионат у надметању за превласт

Још од повратка Доналда Трампа на место председника САД, главни циљ руске дипломатије био је да се односи са САД одвоје од питања Украјине. И Бела кућа је отворена за ту идеју: САД је потребна Русија као противтежа Кини, а постоје и значајне економске прилике. Међутим, донедавно ниједној страни то није полазило за руком.

С друге стране, Украјина и њени савезници у Европи и САД тежили су супротном циљу: да односе између САД и Русије и даље везују за сукоб у Украјини.

Током фебруара и марта 2025. године, Трамп је ослободио Америку одговорности за судбину Украјине и обавезу њеног финансирања у потпуности препустио Европи. САД су задржале само три обавезе: релативно скромне програме војног снабдевања који су већ били одобрени током мандата претходног председника Џозефа Бајдена, размену обавештајних података и продају оружја за готовину, при чему је Украјина морала да чека у реду као и сваки други купац.

Овај потез је учврстио статус кво који ни Европа и Украјина с једне стране, ни Русија с друге, нису желеле да мењају. Сви су покушавали да придобију Трампа за своју страну по питању Украјине. Нико у томе није успео.

Управо зато договори постигнути у Енкориџу нису уродили плодом: присталице Украјине су их осујетиле. То је и разлог због којег те присталице нису успеле да искористе Трампа за ескалацију сукоба. Русија је спречила испоруку ракета "томахавк", ширење "Старлинка" на руску територију и слично, наводи Полетаев.

Упркос очигледном застоју, руски званичници су наставили да разговарају са Трамповим изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Циљ је био одржавање канала комуникације са Трампом и спречавање присталица Украјине да искористе прилику и поново увуку САД у рат на својој страни или га врате на Бајденов курс.

Због тога руски званичници на свим нивоима праве разлику између поступака САД и Европе, често их експлицитно супротстављајући једне другима.

Неколико података о нафти

Русија је један од највећих светских извозника дизела, са испоруком од нешто мање од 40 милиона метричких тона на глобално тржиште 2025. године. Украјински напади на руске рафинерије почетком јула довели су до привремене забране извоза дизела и бензина.

Од тада се ситуација са прерадом нафте у Русији знатно побољшала. Бензина и даље недостаје, али се појавио вишак дизела на домаћем тржишту, а забрана извоза је у пракси почела да попушта. Према подацима Ројтерса, испоруке дизела земљама Централне Азије порасле су за 19 посто већ у септембру.

Русија делимично укида забрану извоза дизела, пласира на светско тржиште 500.000 тона

Повећање производње дизела било је само део приче. Крај сезоне жетве такође је смањио потражњу. А са променом годишњих доба, Русија прелази на зимску врсту горива, традиционално распродајући преостале залихе летњег горива земљама са топлијом климом.

На овај или онај начин, извоз дизела морским путем поново је требало да се покрене. Трамп је такође поменуо ту могућност, јавно је повезујући са украјинским нападима на руске рафинерије.

Дипломатска школа из Кривог Рога

Донедавно, Русија није успевала да одвоји своје односе са САД од питања Украјине. Чак ни рат са Ираном није у томе успео, упркос томе што су испоруке нафте и нафтних деривата из Персијског залива биле блокиране више од шест месеци.

Помоћ је стигла са неочекиване стране. У нади да ће бар мало снизити цене дизела у САД пре избора за Конгрес, Трамп је затражио од Зеленског да престане са нападима на руске рафинерије.

Зеленски је одговорио захтевом за свеобухватним енергетским примирјем. Престаћемо са нападима на рафинерије – тако је то у суштини формулисао – ако Русија престане да напада нашу енергетску инфраструктуру и блокира наше луке. А ти, Трампе, мораш да нам испоручиш ракете за наше системе "патриот", и тако даље.

Трамп оптужио Зеленског за поскупљење дизела: Престани да гађаш руске рафинерије

Пошто са Зеленским није постигао напредак, Трамп је склопио договор директно са руским председником Владимиром Путином, који је понудио испоруку дизела у замену за укидање санкција, и то без икаквих предуслова.

Сама трансакција нема неки посебан значај. Да, она би могла да умири шпекулативну трговину уочи избора и донекле спусти цене. Међутим, 1,8 милиона метричких тона, колико би требало да стигне током три месеца, подмирило би потребе америчке потрошње за свега три или четири дана.

За Русију, САД су, гледано искључиво кроз призму трговине, обичан купац. Москва ће остварити одређену зараду продајом Америци, али је те количине могла подједнако лако продати и другде. Нафтних деривата недостаје широм света, док Русија има вишак дизела.

Ипак, тај договор је обема странама пружио оно што су тражиле још од фебруара 2025. године: билатерални однос који је одвојен од питања Украјине. За сада се то односи само на једно конкретно питање, али најтеже је направити први корак.

Зеленски је покушао да изврши притисак на Трампа, захтевајући од њега да натера Путина да престане са бомбардовањем Кијева, али је преценио своје могућности. Сада Кијев може бити немилосрдно бомбардован, а Трамп нема разлога да брине. Добио је оно што је желео.

То не значи да су санкције окончане нити да две силе улазе у еру срдачног пријатељства. Санкције на нафту вероватно остају на снази, а чим се услови на глобалном тржишту промене, Вашингтон ће их поново пооштрити до максимума.

Ипак, зид санкција се сада може рушити циглу по циглу, уз обнављање веза тамо где обе стране могу имати користи: на пример, покретањем нових енергетских пројеката на Арктику, заједничким преузимањем преосталог дела гасовода "Северни ток 2" или решавањем питања продаје иностране имовине компаније "Лукоил". Украјина више нема никакву улогу у том процесу нити икакав утицај на њега.

Уметност тајних договора

Циници тврде да у Трамповој администрацији влада потпуни хаос и да десна рука не зна шта ради лева. Начин на који је овај споразум постигнут сугерише супротно.

Након што је кампања удара дугог домета по Русији кренула потпуно погрешним током, Зеленски је поново покушао да преко Трампа издејствује прекид ватре. Покушавао је то још од почетка 2025. године, без успеха, али се и даље надао.

Трамп је могао поново јавно да одбије Зеленског. Међутим, када је реч о Украјини, суочава се са противљењем не само Конгреса, већ и делова сопствене администрације. А избори су пред вратима.

Уместо да изазове јавни сукоб, Трампов тим је више од два месеца водио интензивне и видљиве преговоре са Украјином о енергетском примирју. Његови изасланици, Виткоф и Кушнер, путовали су у Кијев, а сам Трамп је обасипао Зеленског похвалама. У стварности, све то се показало као параван за тих, брз и неформалан договор са Москвом.

У међувремену се сазнало да је први танкер са дизелом за САД кренуо из Санкт Петербурга 22. септембра и да се његов долазак у САД очекује сваког тренутка. Другим речима, договор је био увелико у поодмаклој фази још пре три недеље, а обе стране су биле уверене да ће бити реализован.

За то је потребна вештина. Ова епизода показује да Трамп чврсто контролише свој тим и да уме да спречи цурење информација када је то потребно. Чак је и државни секретар Марко Рубио, склон искакању из строја, одиграо своју улогу тачно онако како је шеф желео.

А када је договор постигнут, више није било потребе за јавним осмехивањем Зеленском. Маске су пале. Трамп је први пут јавно изјавио да је Украјини потребан нови председник и да мора да одржи изборе.

Либерални медији ће неизбежно тврдити да Трамп понавља наративе руске пропаганде. Заправо, он је говорио оно што мисли.

Договор о дизелу не значи да ће Москва и Вашингтон сада живети у савршеној слози. Разлике између њих су дубоке и суштинске, а недавно усвојени "Грејамов закон" чини укидање било каквих санкција немогућим у наредних најмање пет година.

Ипак, Путин и Трамп су коначно успели да превазиђу питање Украјине и оставе га иза себе. Односи САД и Русије сада зависе искључиво од Русије и САД.