Најновије анкете: Ле Пенова би могла да буде нова председница Француске

Лидерка француске крајње деснице Национално окупљање Марин Ле Пен издвојила се као водећа кандидаткиња уочи председничких избора 2027. године. Према новом истраживању јавног мњења, победила би и левичарске и центристичке ривале у хипотетичком другом кругу избора.

Истраживање агенције "Толуна Харис Интерактив", спроведено за француске телевизијске станице М6 и РТЛ и објављено у понедељак, показује да би Ле Пенова, дугогодишње најпрепознатљивије лице странке Национално окупљање, освојила 67 одсто гласова против Жан-Лика Меланшона, лидера левичарске странке Непокорена Француска, и 56 одсто против бившег центристичког премијера Едуара Филипа.

Ле Пенова такође води у свих пет испитаних сценарија првог круга избора, са подршком од 35 до 37 одсто. Меланшон је на другом месту са 18 до 19 одсто, док Филип бележи подршку између 13 и 17 одсто.

Ле Пенова: Француска више неће моћи да помаже Украјини

Истраживање указује и на све веће поверење у лидерство Ле Пенове. Око 51 одсто испитаника сматра да би она била добра председница, што је за шест процентних поена више у односу на претходно истраживање. Жордана Барделу на том месту види 47 одсто испитаника.

Марин ле Пен ушла је у други круг председничких избора и 2017. и 2022. године, али је оба пута изгубила од Емануела Макрона. Актуелном председнику није дозвољено да се кандидује за трећи узастопни мандат. Макронов предстојећи одлазак са функције долази у тренутку када се Француска суочава са све већим фискалним притисцима.

У јулу је Апелациони суд у Паризу смањио петогодишњу забрану обављања изабраних функција изречену Ле Пеновој, након што је осуђена због злоупотребе средстава Европске уније, чиме јој је омогућено да се кандидује на изборима 2027. године.

Њена странка је ојачала и своју позицију у парламенту.

Макронов центристички блок нема парламентарну већину од 2022. године, због чега се узастопне владе суочавају са потешкоћама у усвајању буџета.

И Ле Пенова и Меланшон критиковали су НАТО и политику Запада према Украјини. Марин ле Пен се залагала за повлачење Француске из интегрисане војне команде НАТО-а, укидање санкција Русији и постизање преговарачког решења за сукоб у Украјини. Меланшон је позвао на потпуно иступање Француске из НАТО-а.

Национално окупљање се више пута противио неограниченом финансирању војне помоћи Кијеву и упозоравао на кораке који би Француску могли да доведу у директан сукоб са Русијом. Ле Пенова се заложила за нормализацију односа са Москвом.

Могућност да Марин ле Пен постане председница Француске наводно је изазвала забринутост међу западним савезницима Украјине.