Хаос у Француској не престаје да се распламсава. Протести ученика, социјално незадовољство, буџетска штедња и расправа о оштрим резовима довели су до озбиљне институционалне и националне кризе. С обзиром на то да се одвијају уочи председничке трке 2027. године, представљају важан део њеног политичког контекста.
Такође, док левица подржава бунт младих, десница убира плодове напетости између левице и центристичке владе, што је довело до раста подршке лидерки Националног окупљања Марин Ле Пен као председничког кандидата, оцењују аналитичари.
Француска се суочава са највећим таласом омладинских протеста у последњих неколико деценија. Млади су су на улице изашли, како кажу, због лоших услова у школама, недостатака наставничких кадрова и неједнакости у образовном систему. Мобилизација средњошколаца ушла је у трећу недељу, док је данас око 200 школа затворено због протеста. На појединим местима протести су прерасли у нереде и сукобе са полицијом, уз употребу сузаваца, а приведено је више од 5.000 демонстраната, од чега је већина малолетника. У тренуцима када се дешавају протести, у једној школи у градићу Обањ на југу Француске ученик (14) је пуцао из ватреног оружја и ранио директора школе и наставника.
Око 90 одсто од 70 француских универзитета је данас блокирано или затворено као део протестног покрета. А на хиљаде људи – углавном средњошколаца, универзитетских студената и наставника - марширале су данас у градовима широм Француске као део пете рунде протеста покрета.
Синдикат средњошколаца и студената је у понедељак објавио листу од 10 "хитних мера" за које кажу да би могле послужити као основа за сарадњу са владом, чији је одговор до сада био "репресија", како наводе.
Премијер Себастијан Лекорну је у недељу изјавио да је платформа за консултације коју је влада основала за ученике средњих школа 5. октобра до сада примила 76.500 предлога.
А као одговор на протесте, Лекорну је наложио својим министрима да се позабаве њиховим захтевима и пошаљу предлоге до краја месеца, преноси "Франс 24". Међутим, проналажење слободних средстава за спровођење образовних реформи биће компликовано, с обзиром на жестоке дебате о већ напрегнутом буџету Француске за 2027. годину.
Председник Француске Емануел Макрон рекао је да ће бити потребно време да се реше жалбе ученика и позвао је демонстранте на уздржаност.
"Ово су питања која заслужују време, консултације, дискусију и поштовање", рекао је Макрон, позивајући на смиреност, преносе француски медији.
С друге стране, како би учврстила имиџ заштитника реда, Марин Ле Пен је предложила принцип "вандал плаћа", наводећи да земља нема новца да финасира обнову имовину која је уништена током демонстрација.
"Школе, које би требало да буду острва сигурности, данас су постале места где се живот може довести у опасност. Безбедносна претња је продрла кроз зидове образовних институција", навела је Ле Пенова.
Док на улицама се разбуктавају нереди, Марин Ле Пен се издвојила се као водећа кандидаткиња уочи председничких избора 2027. године. Према новом истраживању јавног мњења, победила би и левичарске и центристичке ривале у хипотетичком другом кругу избора. Освојила би, према актуелним проценама, око 67 одсто гласова против Жан-Лика Меланшона, лидера левичарске странке Непокорена Француска, и 56 одсто против бившег центристичког премијера Едуара Филипа.
Француски председнички кандидат Рафаел Глуксман изјавио је у понедељак да "почиње битка" за оживљавање подељене левице у земљи пред изборе 2027. године. С друге стране, анкете покатзују да велика већина Француза сматра да се левица укључила у протесте како би скупљала политичке поене.
Коментаришући актуелна збивања у Паризу, портпарол Кремља Дмитриј Песков је истакао да оно што се дешава у Француској је унутрашња ствар Француске.
"Руске власти чине све што могу да побољшају образовни систем земље, осигуравајући да остане испред глобалног нивоа, рекао је Песков.
Доскорашњи председник Србије Александар Вучић сматра да протести немају много веза са француским председником Емануелом Макроном.
"Занимљиво је што су Жордан Бардела и Марин Ле Пен против тих протеста. Реаговали су одговорно. Ако сагледате ко стоји иза тога, видите сличну структуру протестима у Србији", рекао је Вучић.
Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Зоран Јеремић за РТ Балкан оцењује да су актуелна дешавања у Француској одраз кризе у коју су запале и друге европске земље.
"То је резултат политике која је вођена последњих пет, шест година, заоштравања односа са Русијом и стварања тзв. енергетске независности. У ствари је створена енергетска криза која се сада враћа као бумеранг кроз застој економије и упоредо с растом социјалног незадовољства. Реч о уобичајеним обрасцима понашaња у Француској. Када дође до неких криза, долази до скраћивања социјалних издатака за образовање и здравство и то се управо у Француској десило. Она је у огромним дуговима. Онда се уз то, појави и питање буџета, и долази до ломова партија које су заступљене у парламенту и на крају се прелије на улицу. То је традиција у Француској", сматра Јеремић.
Истиче да структура ових протеста говори о дубини кризе, која је како оцењује, системска и структурална.
Коментаришући став деснице и утицај протеста на њену позицију, Јеремић истиче да иза протеста стоји левица и да очекује да ће се то одразити на резултате на изборима.
"Пораст деснице у оваквим ситуацијама је очекиван, али имам утисак да ће бити доста ангажована и левица. За очекивати је да десница напредује с обзиром на европски тренд, али је овде специфична и улога левице. Она није ограничена само на парламентарну дебату, већ је успела да изведе на улице значајан број присталица што доноси одређене консеквенце. Чињеница да расте и десница и левица ће се одразити и на изборима следеће године. То је један од елемената предизборне борбе", сматра Јеремић.
Историчар Станислав Сретеновић истакао је раније да протести средњошколаца у Француској, уз захтеве за већим улагањима у образовање, имају и изражену политичку димензију, и додао да наставак напетости и тренутне кризе политички иде у корист крајњој десници.
"С обзиром на то да су председнички избори за шест месеци, не можемо у анализама ове ситуације да пренебрегнемо чињеницу да је политика веома присутна у свему овоме што се дешава. Политичке поделе посебно дошле до изражаја након озбиљних инцидената. После догађаја и пожара у школи Нелсон Мендела, који директно утичу на безбедност, дошло је до политичких оптужби између партија, нарочито између владе, која тражи да се све ово не преточи у насилни бунт ђака, и политичке партије крајње левице, Непокорене Француске, на челу са Жан- Ликом Меланшоном. Она подржава протесте, али су се, додуше, оградили од насиља и рекли да насиље не подржавају", објаснио је Сретеновић, пренео је Танјуг.
Према његовој оцени, тренутна ситуација у Француској и наставак напетости између владе и крајње левице може да користи крајњој десници, односно политичкој опцији Марин ле Пен и Жордана Барделе.
"Уколико се настави надмудривање између крајње левице, Меланшонових присталица и центристичке владе, крајња десница може само да посматра и чека исход. Они бирачи који су умереног карактера и који иначе не би дали глас крајњој десници могу да склизну ка њој због овако напете ситуације", изјавио је Сретеновић.