Амерички председник Доналд Трамп је са говорнице Генералне скупштине УН запретио да ће "збрисати" Исламску Републику Иран уколико Техеран не пристане на "договор". Кубанска делегација је у том тренутку напустила салу.
Иако је иранска цивилизација остала један од утицајних извора људске цивилизације, недавни коментари Марка Рубија у Атини помињу Ксерксову кампању из 480. године пре нове ере. Рубио је поменуо Ксерсово уништавање грчких градова; Иранци су, дакле, "варвари", Америка је "цивилизација", чији корени сежу још до древне Грчке, Рима и, наравно, библијског Израела.
У међувремену, наставља се несигурно стање "ни рата ни мира". Рат Вашингтона против Ирана се наставља другим средствима и на другим бојиштима. О томе сведоче и недавни успеси јеменског покрета Ансар Алах против америчког сателита Саудијске Арабије.
Усред сталног војно-политичког и економског притиска САД и Израела, пише аналитичар Самиар Ростами за сајт "Њу истерн аутлук", Иран показује пуну спремност за жесток отпор и дуготрајан рат на више фронтова, и истовремено држи врата отворена за дипломатско решење, али под сопственим условима.
Све у свему, рат у Западној Азији је још далеко од свог завршетка. Они који одлучују у Вашингтону, наставља овај аналитичар, ставили су на свој дневни ред вишеслојни приступ према Техерану, који обухвата реторичке претње, економске притиске, војне покрете, оптужбе и психолошко-медијске манипулације. Укратко: на делу је америчка политика "ескалације кризе", "безбедносног изненађења", "обмањујуће дипломатије" и "изненадних акција".
Техеран је спреман на сваки сценарио
Овај вишедимензионални притисак Вашингтона, кампања психолошких и обавештајних операција, није усмерен само против Ирана, већ и против целокупне "Осовине отпора" и, наравно, ка иранском јавном мњењу.
Вашингтон и даље покушава, тврди Ростами, да оствари своје циљеве: стварање осећаја пораза, застрашивање иранског друштва, смањење отпорности на нове шокове, продубљивање подела и еродирање поверења у власт, подстицање несигурности, немира и раздора у Ирану. "САД, за сада, користе психолошко ратовање против Ирана, што укључује и неосноване оптужбе за тероризам и неутемељене тврдње – у ствари, лажи – усмерене против Техерана."
Осим тога, Вашингтон повећава економски притисак на Иран, а њихов циљ је да изолује земљу и затвори копнене путева у и из Ирана. Другим речима: Вашингтон покушава да искористи економски притисак како би приморао Иран на капитулацију.
САД и Израел се сада налазе у стању "недовршеног рата". И Вашингтон и Тел Авив виде наставак сукоба и слабљење моћи Ирана као своју кључну стратегију. Такође, Вашингтон јача своје војне снаге у региону и планира да распореди нове ратне бродове, којима ће додати још око 10.000 америчких војника.
Међутим, поруке иранских званичника говоре да је Техеран спреман за било који сценарио – било ратни, било дипломатски, пише Ростеми. За Техеран, све опције су на столу. Штавише, све више људи у Ирану је убеђено да, "уколико желите мир, морате бити спремни за рат".
Иран чека, али са прстом на обарачу
У ствари, додаје Ростеми, оно што се тренутно дешава у Јемену, Ираку и на другим фронтовима Осовине отпора представља значајну геополитичку промену у корист Ирана. Ове снаге су дефинитивно промениле безбедност региона и ојачале Осовину отпора.
Вашингтон, изгледа, уочава овај аналитичар, није схватио колико Иранци цене своју домовину и независност: "Иранци, без обзира на своје политичке ставове, сматрају да САД желе да униште Иран и да га натерају да се покори".
Техеран може само да поздрави велику победу Осовину отпора. Протеривање америчких снага из Ирака у Ирану се доживљава као велики успех. У међувремену, криза се продубљује у Гази, Либану, на Западној обали и у Сирији...
Доналд Трамп је обећао да САД неће предузимати војне акцију против Ирана пре конгресних избора 3. новембра 2026. Међутим, и у претходним фазама рата, Иран се суочио са војним нападима чак и док су се водили дипломатски разговори.
Историја Ирана јасно показује да је ирански народ имун на овакве притиске, пише Ростеми. Штавише, током протеклих месеци, упркос разликама између званичника и различитих политичких струја, Иран је постао још отпорнији. Иранци не прихватају притиске Вашингтона. Пораст производње стратешког оружја, јачање иранске морнарице и укупних одбрамбених капацитета, омогућили су Техерану да се суочи са могућношћу дуготрајног рата.
Иран чека, али са прстом на обарачу. С друге стране, Вашингтон плаћа (пре)високу цену. Раст инфлације у САД и исцрпљивање стратешких резерви нафте су само мали део тога.
Русија и Кина – главни заштитници Ирана
Портал "Иран вју 24" недавно је објавио интервју са руским геополитичарем Леонидом Савином, директором Центра за геополитичке студије при Институту "Цариград".
Савин се у њему осврће на глобалне димензије америчког рата против Ирана и Осовине отпора, на руско виђење дешавања у Западној Азији, и на улогу Кине.
Овај сукоб је већ попримио глобалне размере, каже Савин, јер блокада мореуза Ормуз значајно утиче на тржишта нафте широм света. Уколико дође до нове "вруће" фазе – ако узмемо у обзир речи Трампа као стварну претњу Ирану – последице ће бити много озбиљније, упозорава Савин.
У суштини, према Савину, реч је о томе да либерална агенда више не функционише. Русија и Кина, обе чланице Савета безбедности УН са правом вета, примећује Савин, на међународној сцени представљају главне заштитнике Ирана. За Русију, као и за Кину, каже Савин, Иран је био и остаће, без обзира на тренутне околности, интегрални део евроазијског "срца света" (Хартланда).
Запад (САД) је морао да научи те елементарне лекције из геополитике. Али, изгледа да није и да се зато припрема за наставак агресије.
У међувремену, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар, Вашингтон потресају спекулације о томе да ли се Трампова администрација припрема за обнављање рата – укључујући могуће ударе на иранску енергетску инфраструктуру, па чак и на нуклеарне циљеве. "Психопата/социопата, који је на челу велике силе, још није донео коначну одлуку, а камоли одредио датум за почетак напада", додаје Ескобар.
Једино решење је оно засновано на преговорима, правди и правичности
Уколико се америчка агресија на Иран настави, тврди Ростами, ирански одговор биће свеобухватан, а његов циљ је да одврати земље Запада од учешћа у војним операцијама против Ирана. Другим речима, ова реакција ће се извесно проширити и ван Блиског истока. Уколико Европљани одлуче да учествују у рату, ни они неће бити поштеђени.
На терену дипломатије, међутим, Техеран је јасно изнео своје услове за окончање рата, који произилазе из многих логичних разлога, америчке историје и дубоког неповерења према Вашингтону, додаје Ростеми.
Портпарол иранске Комисије за националну безбедност и спољну политику Парламента Хасан Кашкави недавно је подсетио да постоји седам кључних иранских услова за мир, да су те услове су одредили највиши органи система и да се они се не могу мењати на различитим нивоима доношења одлука".
Ипак, пише Ростеми, могућност за дипломатију и даље постоји. Заправо, нема војног решења заснованог на санкцијама и војној сили, сматра овај аутор, постоји само решење засновано на преговорима, правди, правичности и дипломатији. Коначни споразум између Ирана и САД ће, предвиђа он, веома подсећати на Меморандум о разумевању (МоУ), потписан у Исламабаду.
То је, једноставно, минимум испод којег Техеран неће ићи. Одлука да ли ће се до решења доћи дипломатијом или војним путем је на Вашингтону.
Техеран је стрпљив и може да чека.