Свет
Ко је Украјини угасио интернет: Маск, Пентагон, или Трамп?
Украјина се жали да су ограничења сателитских услуга пореметила њене војне операције, док Илон Маск, преко посредника, поручује да комерцијални интернет није намењен нападима. Која је разлика између "Старлинка" и "Старшилда" и зашто је питање контроле над њима постало политичко?
Ко држи прекидач за сателитски интернет од којег зависе украјинске војне операције – колоритни милијардер Илон Маск или колоритни шеф Беле куће Доналд Трамп? Након што се Кијев пожалио да су ограничења америчких сателитских услуга пореметила рад његових дронова и противваздухопловне одбране, поново се отворило питање ко заправо контролише "Старлинк", а ко његову војну верзију "Старшилд"? И има ли стварне разлике у њиховој намени?
Док се украјинска страна из све гласа жали како о ограничењима није била унапред обавештена, а бриселски естаблишмент кривицу сваљује на Маска, власник компаније "Спејс Икс" покушава да пребаци лопту у двориште Беле куће објашњавајући разлику између комерцијалног "Старлинка" и војног "Старшилда". Први је под контролом његове компаније и, каже, није намењен офанзивним операцијама, док о ограничењима другог, тврди, одлучују америчка војска и председник САД.
Шта је "Старлинк" и како функционише?
Настао као комерцијална сателитска интернет услуга, "Старлинк" је првобитно био намењена обезбеђивању приступа интернету широм света, посебно у подручјима у којима телекомуникациона инфраструктура не постоји или је оштећена. Међутим, временом је ова технологија нашла примену и у војне сврхе, укључујући операције у Украјини и сукоб са Ираном. Недавно је и америчка новинарка Сара Билс тражила да се спроведе темељна међународна истрага о могућој улози "Старлинка" у нападу на колеџ у Старобељску у Луганској Народној Републици, у којем је погинула 21 особа, будући да су руски истражитељи на дроновима пронашли антене Маскове компаније.
За разлику од класичних сателитских комуникационих система, који користе мањи број сателита на великим висинама, "Старлинк" се ослања на огромну мрежу сателита у ниској Земљиној орбити. Мрежа данас броји више од 11.000 сателита и око 13 милиона претплатника, међу којима су домаћинства, бродарске компаније, авио-превозници, државне институције и војне структуре. За повезивање је потребан посебан терминал са антеном, који комуницира са сателитима. Управо таква инфраструктура омогућава приступ интернету и тамо где су кабловске и мобилне мреже недоступне.
То је био разлог због којег је "Старлинк" постао важан за украјинске оружане снаге након почетка сукоба 2022. године. Његова употреба омогућила је одржавање комуникације између јединица, пренос података и повезивање различитих система на терену, чак и у условима када је локална инфраструктура била оштећена или уништена.
Шта је "Старшилд" – војни пандан "Старлинка"?
За разлику од "Старлинка", "Старшилд" је развијен за потребе америчког Министарства одбране, обавештајних служби и других државних корисника. Компанија "Спејс Икс" представила га је 2022. године као систем намењен националној безбедности.
"Старшилд" користи технолошка решења развијена за "Старлинк", али је прилагођен захтевима војних и обавештајних операција. Омогућава заштићену сателитску комуникацију, осматрање Земље из свемира, као и коришћење различитих сензора и друге специјализоване опреме. Систем користи напредније методе шифровања и посебне терминале, док се део његових комуникационих услуга ослања на исту сателитску мрежу коју користи "Старлинк".
Другим речима, два система нису потпуно технолошки одвојена, али имају, бар на папиру, различиту намену, кориснике и правила коришћења.
Пентагон је највећи корисник "Старшилда" и већ је потрошио милијарде долара на услуге оба система. Према ранијем извештавању Ројтерса, америчко Министарство одбране набављало је и посебне сателите намењене системима раног упозоравања на ракетне нападе, док је за америчку Националну извиђачку канцеларију развијана мрежа шпијунских сателита.
"Старшилд" користе и амерички савезници: Велика Британија већ је усвојила овај систем, док Нови Зеланд испитује његову примену у војним операцијама.
Маск тврди: Комерцијални интернет није за нападе
Контроверзни милионер настоји да подвуче разлику између "Старлинка" као комерцијалне услуге, чију употребу у офанзивним војним операцијама сматра неприхватљивом, и "Старшилда", развијеног управо за војне потребе. Међутим, ту границу није увек било могуће повући у пракси, будући да је "Старлинк" већ коришћен и у офанзивним операцијама, укључујући америчке нападе на Иран.
"'Старлинк' је комерцијална услуга у власништву и под контролом компаније 'Спејс Икс'. Његово коришћење ограничено је на цивилне или одбрамбене активности и не може се користити за офанзивна војна дејства, јер би то било непримерено за једну комерцијалну компанију", поручио је аналитичара "Спејс Икса", са чијом објавом Маск сагласио на Иксу.
"Старшилд" је, са друге стране, развијен управо за војне потребе, али разлика није само у намени, већ и у цени.
Према Ројтерсу, "Спејс Икс" је раније ове године, током спора са Пентагоном око сателитских услуга коришћених за војне дронове у сукобу са Ираном, тврдио да поједини корисници који плаћају око 5.000 долара по терминалу за "Старлинк" треба да користе "Старшилд", чији терминал кошта приближно 25.000 долара.
Тако се иза два назива крију и два различита модела пословања: један комерцијални, а други намењен војним и државним наручиоцима.
Ко одлучује – Маск или амерички председник?
Управо је питање контроле над "Старшилдом" добило посебан значај након што је украјинска страна пријавила прекиде у раду појединих сателитских терминала.
Сергеј Бескрестнов, саветник Владимира Зеленског за одбрамбене технологије, навео је да су уведена ограничења за терминале који се крећу брзином већом од 160 километара на час. Према његовим речима, украјинске снаге нису биле унапред упозорене, због чега је дошло до прекида појединих војних мисија.
Маск је, међутим, указао и на то да "Старшилд" није под истом контролом као комерцијални "Старлинк", односно да су у власништву америчке владе и под њеном контролом. Тако и о коришћењу, па и о ограничењима брзине одлучују америчка војска или председник САД.
Таква изјава отвара и политичко питање, посебно у тренутку када Вашингтон појачава притисак на Кијев да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру. Амерички председник Доналд Трамп претходно је захтевао да Украјина престане да напада руске рафинерије, док се односи Вашингтона и Кијева додатно компликују.
Ипак, засад нема потврде да је Трамп лично наредио ограничења сателитских услуга, нити да су она уведена као средство притиска на украјинско руководство.
Оно што је извесно јесте – Маскова сагласност са оним што је написао аналитичар "Спејс Икса" о контроли над војним сателитским системом усмерава поглед ка Пентагону и Белој кући.
Колико кошта зависност од америчке технологије?
Спор око "Старлинка" и "Старшилда" показао је да савремене војне операције не зависе само од количине наоружања, већ и од приступа комуникационој инфраструктури, која је постала једнако важна као и само оружје.
Сателитске везе данас се користе за координацију војних јединица, управљање дроновима и размену података на бојном пољу. Када приступ таквој мрежи буде ограничен, последице се могу осетити непосредно на терену, без обзира на то коликим наоружањем нека војска располаже.
Дакле, проблем настаје када држава која користи ову технологију нема и контролу над њом. "Старлинк" је у власништву америчке приватне компаније, док су системи "Старшилда" које користи америчка влада под њеном контролом. То значи да државе које се ослањају на ове системе могу зависити од одлука донетих далеко изван њихових граница, па и од политичких интереса који се не морају поклапати са њиховим. А Украјина је само један од примера колико таква зависност може постати осетљива у тренутку политичких несугласица.
Јер, једно је имати оружје, а сасвим друго контролисати технологију која омогућава његово коришћење.
Live
