Свет
Саудијска Арабија у пламену, почетак краја рата у Украјини
САД су сада заробљене у клештима два изгубљена сукоба, чији један крак чини сукоб у Украјини, други онај у Западној Азији. Краци се сада неумољиво стежу – све до тачке пуцања. САД, притом, жртвују своје старе "савезнике" – нацистичку хунту у Кијеву, династију Сауд, а сутра вероватно и Израел
За нови круг ескалације на Блиском истоку одговоран је један човек: главни доносилац одлука – Мухамед бин Салман (МбС), принц из краљевске куће у Саудијској Арабији.
Додуше, МбС у томе није био сам, већ окружен свитом саветника, који су инсистирали на нападу на складиште Јеменске нафтне компаније у Сани.
Није сасвим јасно шта је навело МбС да донесе ову одлуку. Већ је раније било објављено да је тај објекат празан.
За МбС сада постоји само један разуман избор: да оконча овај рат – који је он сам поново покренуо – и укине блокаду Јемена, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Геополитикс прајм".
Ипак, Саудијска Арабија, САД и "култ смрти" у Западној Азији – чији је главни актер Израел – могу да замисле Јемен једино под влашћу неке лако управљиве, марионетске владе. Тиме се објашњава састав тренутног ратног штаба у Ријаду: чине га Саудијци, представници Централне команде САД (ЦЕНТКОМ) и саветници из поменутог "култа смрти", укључујући ту и једног генерал-мајора.
Саудијска нафтна инфраструктура у пламену
Потом је династија Сауд добила упозорење од покрета Ансар Алах и јеменских оружаних снага: уколико наставите да нас нападате, изгубићете своју нафтну инфраструктуру и целокупну економију. А то, каже Ескобар, није претња већ посве реална опције или, једноставно, чињеница.
Као резултат тога, саудијска нафтна инфраструктура је завршила у пламену. Балистичке ракете и дронови јеменских оружаних снага гађали су седиште компаније "Арамко" у Дамаму, као и рафинерије "Арамка" у Ријаду и Рабигу.
Иначе, приходи од нафте чине више од 60 одсто фискалних прихода Саудијске Арабије. Све у Саудијској Арабији зависи од нафте, почев од огромног, пренадуваног војног буџета, којом се плаћају скупе америчке ратне играчке.
"Арамко" је, заправо, "највреднија компанија на планети", пише Ескобар, која пласира на глобално тржиште највећи део "црне крви"; контрола над токовима нафте заснива се – или се заснивала – хегемонија Запада (САД), коју он назива "вампиром".
С друге стране су они које западна штампа прозвала "терористима у сандалама" – покрет Ансар Алах (Божји помоћници). Ансар Алах сада белим луком, из дана у дан, каже Ескобар, засипају тог вампира хиљадама малих сребрних колаца, који су натрљани белим луком.
Последица свега биће нови нафтни шок, далеко гори од оног из 70-тих, који ће неминовно уследити у годинама које долазе, чим "Епстинов синдикат" (Запад) исцрпи читав свој репертоар манипулација са ценама.
Блокадом на блокаду
И то није све. "Осовина отпора" сада де факто контролише обе руте за извоз нафте из Саудијске Арабије: мореуз Ормуз и мореуз Баб ел Мандеб.
У Ормуском мореузу, морнарица Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) напада бројне нафтне танкере, укључујући и супертанкер који је превозио два милиона барела саудијске сирове нафте.
За ИРГЦ ствар је јасна: свако ко искључи системе за навигацију и идентификацију третира се као непријатељски циљ који ће бити немилосрдно уништен од стране иранске морнарице. У исто време, јеменске оружане снаге контролишу узвишења са обе стране мореуза Баб ел Мандеб. За сада, сваки напад, који су на јеменске положаје извеле саудијске снаге – или, тачније, саудијски плаћеници – доживео је неуспех.
Уколико би, примећује Ескобар, мореузи Ормуз и Баб ел Мандеб били потпуно и истовремено затворени – што тренутно још није случај – династија Сауд не би могла да извезе ни једну једину кап нафте – и читава њихова економија би доживела колапс.
Како на свом сабстеку примећује бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук: Уколико МбС не пристане на захтеве Ансар Алаха – за шта, очигледно, није способан – последице би могле да прерасту у разорну макроекономску ланчану реакцију у самом средишту економског модела Залива. Како тај процес буде добијао на замаху, а страни капитал буде напуштао Краљевину, доћи ће до системског колапса целокупног западног колонијалног подухвата у Заливу.
Саудијски аеродроми су већ паралисани: "Краљ Калид" у Ријаду, затим они у Наџрану, Џазану, Јанбуу, Ел Џауфу, "Краљ Абдулазиз" у Џеди, аеродроми у Таифу и Дамаму... Покрет Ансар Алах у пракси спроводи концепт "блокаде за блокаду" – што представља прави контраудар на деценијску опсаду аеродрома у Сани.
Заиста, није јасно шта је натерало МбС да послуша савете својих сарадника из Централне команде САД (ЦЕНТКОМ) и Израела, те да се упусти у рат против против "једине истински озбиљне војске у арапском свету – способне да води исцрпљујући рат и да производи сопствено прецизно наоружање", пише бразилски геополитичар.
То свакако није некаква група "парадера", који машу играчкама вредним милијарде долара, али којима, у ствари, не умеју да рукују. Јеменска војска би саудијску војску могла да "поједе за доручак", додаје он.
Васкрсавање "духа Енкориџа"
Једини преостали одговор на питање зашто се МбС одлучио на овај рат је фактор Израел, кога Ескобар назива "култом смрти у Западној Азији".
Израел је само експозитура САД, којима сада привремено управља Доналд Трамп. Међутим, ни за Трампа, примећује бугарска аналитичарка Анастасије Гешева на сајту "Геополитика", више не постоји добитнички потез којим би могао преокренути ситуацију у своју корист.
Увек покушајмо са сагледамо што ширу слику: рат у Украјини, као и онај у Западној Азији, налазе се у тесној вези. Почетак краја рата у Украјини, тврди Гешева, увелико је у току. Предстоји прегруписавање снага унутар глобалистичког табора. Ни за западне глобалисте позитиван исход није на видику; пре се чини да су се створили услови на унутрашњи колапс ЕУ и НАТО-а, додаје она.
Да ли су економски показатељи одиграли одлучујућу улогу у одлуци Беле куће да склопи договор о дизелу са Кремљом, није нарочито важно; јер, колико год дуго Запад настављао да помаже Украјини, то неће уништити руску економију, нити ће променити војни исход сукоба. Као ни напади Зеленског на руске рафинерије.
Трамп је довео САД у ћорсокак када је реч о Ирану, пише Гешева – што је последица погрешне стратегије и лоших геополитичких процена – а то је, уз ситуацију у Украјини, за њега постало неподношљиво тешко бреме.
До 2026. године, када је постало јасно да САД губе контролу над Блиским истоком – и да ће амерички потези изазвати глобалну нафтну кризу – дух Енкориџа” је изненада поново испливао на површину. То је погодило Зеленског управо тамо где је требало да га погоди још у августу претходне године, примећује она. Међутим, прошлог августа Трамп још није био дубоко уплетен у збивања на Блиском истоку и још је правио планове са Урсулом фон дер Лајен.
О, Боже, учини да се тако и деси!
Међутим, пета година рата који НАТО и ЕУ воде против Русије покренула је почетак колапса, не само Украјине... Запад је очекивао, додаје ова аналитичарка, да ће Путин умрети, бити убијен или свргнут – да ће, у сваком случају, бити уклоњен. Уместо тога, он је победио на изборима за Думу, што је приморало Трампа да предузме одређене кораке.
Зашто?
Најмање из два разлога: исцрпљености капацитета САД да и даље снабдевају Украјину оружјем и немогућности САД да обуздају сопствену унутрашњу политичку и економску кризу, проистеклу (углавном) из сукоба са Русијом.
САД су сада заробљене у клештима два изгубљена сукоба, чији један крак чини рат у Украјини, други онај у Западној Азији. Краци се сада неумољиво стежу – све до тачке пуцања. САД, при том, жртвују своје старе "савезнике" – нацистичку хунту у Кијеву, династију Сауд, а сутра вероватно и Израел.
Прва на том списку је династија Сауд. Спремите се, додаје Ескобар, за укључивање три јужне саудијске провинције – Наџрана, Џизана и Асира – у сукоб. Реч је, заправо, о јеменским територијама, које су Британци отели Јемену 1934. године. Ансар Алах има капацитет да лако поврати те три провинције. А када се то деси, додаје он, биће то почетак краја династије Сауд.
Како каже изрека са "арапске улице": "Ја Раб" (О, Боже!) – у смислу: "О, Господе, учини да се то и оствари."
Велики делови "арапске улице", широм политичког спектра, уочава Ескобар, не могу а да се не моле за будућност Западне Азије саздане на пепелу петро-шеика, који делују као пета колона у служби Израела и САД.
Live
