Суђење у афери "Северни ток": Украјина се брани ћутањем

Сергеј Кузњецов, држављанин Украјине осумњичен за бомбашки напад на гасовод Северни ток, има занимљиву стратегију одбране пред немачким судом: ћути и криви Русију.

Кузњецов је у среду стигао под стражом у виши регионални суд у Хамбургу, на прво од 24 рочишта у процесу на којем се терети за операцију дизања у ваздух три од четири цеви гасовода на дну Балтичког мора у септембру 2022. Немачки тужиоци то кривично дело описују као ратни злочин.

Оптужница против Кузњецова мање-више се поклапа са званичном верзијом немачких власти, која је у протекле четири године кап по кап пуштана у медије. По наводима тужилаца, Кузњецов је у септембру 2022. ушао у немачку са кривотвореним украјинским пасошем, изнајмио јахту са шест саучесника и поставио експлозив на једну од четири цеви Северног тока "у служби украјинске државе", док су његови саучесници саботирали преостале три.

У медијима се још причало да је ЦИА знала за операцију али је наводно није одобрила, те да је Владимир Зеленски био упознат с њом, или је можда дао директно наређење. Тога у оптужници нема.

Почело суђење за саботажу на "Северном току": Украјинац оптужен за ратни злочин

Амерички новинар Сејмор Херш не слаже се са званичном немачком причом, јер тврди да Украјинци не би могли да јахтом од 15 метара превезу неопходне експлозиве и опрему за дубоко роњење. Притом би били ухваћени у покушају, јер је НАТО баш у то време изводио војну вежбу у Балтичком мору. Хершови обавештајни извори указују да је ЦИА уз помоћ норвешке морнарице под маском тих маневара поставила експлозивне направе на гасовод.

Кузњецов је једини од седам наводних саботера пред судом. Још један осумњичени, Владимир З, ухапшен је у августу у Хрватској и тренутно се бори против изручења Немачкој. По наводима немачких медија, три цивилна рониоца и капетан јахте још увек су на слободи, док је један од војних стручњака за експлозиве погинуо на фронту 2024. Сви су украјински држављани.

Тужилаштво још није представило доказе против Кузњецова. Немачки државни емитери АРД и НДР су у међувремену објавили неке детаље из оптужнице на 136 страница. Међу њима су:

• Телефонски позив Кузњецова супрузи, док је прошле године био у италијанском затвору, у којем бомбардовање назива "званичном војном операцијом"

• Фотографије туриста и камера за контролу брзине које показују да је Кузњецов био у Немачкој у време саботаже

• Трагове војних експлозива RDX и HMX на јахти "Андромеда"

• Интернет-претраге са телефона Кузњецова о техничким детаљима Северног тока и дубини Балтичког мора

На рочишту у среду Кузњецов није рекао ни реч. Његови адвокати су објаснили да ће ћутати до краја суђења, јер као официр украјинских оружаних снага не може да сведочи без одавања војних тајни.

Адвокати Кузњецова нису порицали његову улогу у нападу. Уместо тога, тврде да су докази тужилаштва посредни, да на "Андромеди" нису пронађени његови отисци прстију, и да нема очевидаца који би могли да сведоче против њега.

"Посао тужилаштва је да докаже његову умешаност ван разумне сумње", рекао је медијима после рочишта правни саветник Иља Новиков.

Адвокати Кузњецова потрошили су далеко више времена и труда на аргумент да је напад на Северни ток – најскупљи чин индустријске саботаже у историји – био оправдан!

" Да ли је злочин уништити инфраструктуру агресора а да притом нико од људи није повређен" питао је адвокат одбране Никола Канестрини, док је његов колега Јес-Мајер Локамп тражио од суда да пресуди "да ли је гасовод уопште требало да буде у функцији с обзиром на руску илегалну агресију на Украјину и да ли је деловање против њега могло да буде оправдано".

"Северни ток" пред судом: Може ли уништавање руског гасовода да буде ратни злочин?

Канестрини је описао Северни ток као "оружје у рукама Руса". Италијан, којем је специјалност одбрана оптужених за ратне злочине и геноцид у Хагу, тражио је од суда да одбаци оптужницу јер је Кузњецов изручен по оптужници за саботажу, а не ратне злочине.

Тужилаштво је одговорило да је саботажа Северног тока била "напад војним путем на цивилни објекат", што представља ратни злочин.

Могуће је да Канестрини и Локамп покушавају да превентивно оправдају уништење Северног тока јер постоје докази који повезују Кузњецова са злочином. Међутим, они инсистирају да тужилаштво нема ни доказе ни сведоке, док сам Кузњецов не може да сведочи због официрског чина.

"Није му дозвољено да говори. Његови претпостављени су му рекли да није овлашћен да даје изјаве, чак ни адвокатима", рекао је Локамп, додавши да пред немачким судом "не може бити осуђен неко ко не може да говори".

Исход процеса зависиће умногоме од доказа тужилаштва. Ако је тачно да нема отисака прстију и сведока, онда ће бити тешко да Кузњецова прогласе кривим. С обзиром на то да би таква пресуда значила да је украјинска војска починила разни злочин против највећег донатора кијевског режима, оправдано се поставља питање да ли је процес и покренут с циљем да пропадне.