Расподела беде: ЕУ одложила за новембар расправу о седмогодишњем буџету блока

Лидери ЕУ ће у новембру морати поново да се окупе у покушају да до до краја године финализују договор о следећем седмогодишњем буџету Уније.

Током првог дана дводневног самита у Бриселу, председник Европског савета Антонио Кошта најавио је сазивање додатног састанка за 26. новембар, у покушају да се превазиђу неслагања и припреми терен за коначни договор у децембру.

Како би приближио ставове различитих страна, он ће пре тог састанка изнети нове буџетске бројке, рекао је "Политику" неименовани званичник ЕУ.

Кошта врши притисак на лидере да окончају преговоре до краја године — пре него што избори у Француској, Италији и Пољској, заказани за 2027. годину, запрете да угрозе читав процес.

У обраћању лидерима, Кошта је упозорио да би прекорачење рока до краја године довело до кашњења исплата ЕУ намењених пољопривредницима и истраживачима након 1. јануара 2028. године, када је предвиђено ступање на снагу новог буџета.

Уколико лидери не постигну договор у децембру, изборни циклус би могао да одложи споразум све до маја, па чак и октобра 2027. године, упозорио је Кошта.

Притисак на владе

Коштин план је у четвртак добио подршку (одлазећег) француског председника Емануела Макрона, који је осталим лидерима поручио да неће имати политички мандат за потписивање споразума у ​​периоду близу председничких избора у Француској, заказаних за април 2027. године.

Шипак за Макрона из ЕЦБ: Снађите се сами

Ово представља велики заокрет за Француску, која раније није била спремна да се обавеже на рок до краја године.

Макронове речи појачале су притисак на владе да убрзају преговоре током наредних недеља — иако неки доводе у питање искреност његових намера.

"Следеће године нас очекује велики број избора. Сама (француска десничарска лидерка Марин) Ле Пен је изјавила да би постизање договора у овом тренутку било недемократски", рекао је један дипломата ЕУ.

Само неколико сати пре окупљања лидера, Ле Пен је поновила захтев да се, у случају њене победе на председничким изборима следеће године, доприноси Француске буџету ЕУ преполове.

Она је оценила да би журба око постизања буџетског споразума пре француских избора представљала "демократски скандал".

"Штедљиви" у новом руху

Кошта се нашао између сложених унутрашњополитичких прилика широм Европе и све тврђих ставова 27 лидера држава чланица ЕУ.

Такозване "штедљиве" земље ЕУ — Немачка, Холандија, Аустрија, Шведска, Данска и Финска — које се залажу за значајно смањење буџета, јавно су изјавиле да ирски предлог, који предвиђа уштеде од 159 милијарди евра, није довољан.

Сада им се придружио и белгијски премијер Барт де Вевер, који се на конференцији за новинаре након самита нашалио: "Ожењен сам Холанђанком, тако да сам и у приватном животу веома штедљив."

Ипак, иза затворених врата, заговорници строге буџетске штедње наводно су заузели нешто помирљивији став.

Невоље у европском рају: Који лидери захтевају измене предлога буџета ЕУ и зашто

Немачки канцелар Фридрих Мерц — незванични предводник "штедљивог" табора — изјавио је да је ирски предлог донео напредак, иако су додатна смањења и даље неопходна, наводе двојица дипломата ЕУ упознатих са током разговора.

Као могућу област за смањење трошкова, он је навео средства која ЕУ усмерава ка сиромашнијим регионима, за разлику од субвенција за пољопривреднике.

На другом крају политичког спектра, шпански премијер, социјалиста Педро Санчез — који ће на изборима 29. новембра покушати да задржи власт — инсистирао је на томе да је предложени буџет сувише мали.

"То је расподела беде", рекао је он осталим лидерима током расправе. У томе му се придружила и италијанска премијерка, десничарка Ђорђа Мелони — његова идеолошка противница по већини питања, али у овој буџетској бици, на неки начин, савезница.

Она је била изричита да се никаква даља смањења буџета неће прихватити. Како би приближио ставове страна и олакшао постизање договора, Кошта је обећао да ће убрзати рад на увођењу пореза на нивоу целе ЕУ – такозваних "сопствених средстава" – који би служили за финансирање наредног седмогодишњег буџета и смањење националних доприноса.

Он ће размотрити предлоге Европског парламента о опорезивању крипто-компанија, онлајн коцкања и технолошких гиганата, као и грчку идеју да се приходи од будуће националне продаје фреквенцијског спектра за 6Г мобилну мрежу усмере у буџет ЕУ.

Међутим, с обзиром на снажно противљење, постизање сагласности држава чланица ЕУ о било којој од ових опција биће веома тежак задатак.

"Време је да будемо реалистични и радимо на ономе што је оствариво и разумно, уместо да се препуштамо пуким жељама", изјавио је још један дипломата ЕУ.