Амерички председник Доналд Трамп све снажније притиска Кијев да обустави нападе на руске рафинерије, док истовремено обнавља економску и дипломатску сарадњу са Москвом, настојећи да снизи цене горива у САД и покрене мировне преговоре. Овакав заокрет Вашингтона разбеснео је Владимира Зеленског и поново распламсао сукоб двојице председника, најозбиљнији од њиховог прошлогодишњег обрачуна у Овалном кабинету.
Зеленски је оптужио Вашингтон за издају због споразума са Русијом о испорукама дизела и одбио да обустави нападе на руску нафтну инфраструктуру. Трамп му је узвратио оценом да није "добар човек за преговоре" и поручио да је Украјини потребан нови председник.
У међувремену, Кијеву прети обуставом размене обавештајних података и испорука америчког оружја, док ограничења сателитских комуникација додатно отежавају операције украјинске војске.
Руски дизел важнији од украјинских захтева
Преломни тренутак догодио се 9. октобра, када су Трамп и руски председник Владимир Путин постигли изненадни договор о испорукама руског дизела америчком и светском тржишту.
Споразум предвиђа пласирање више од 300.000 тона руског дизела, уз веће испоруке наредних месеци. Трамп је договор представио као начин да се обузда раст цена горива за америчке потрошаче, превознике и пољопривреднике, уочи избора за Конгрес.
Амерички изасланици, пише Ројтерс, поручили су Кијеву да би споразум могао да допринесе и ублажавању руског става у мировним преговорима. Зеленски је, међутим, оптужио Вашингтон да је донео "слабу одлуку" и украјинску делегацију искористио као параван за договор са Москвом. Трамп му је кратко поручио да се "усредсреди на постизање договора, а не на причу о томе".
Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да је споразум обострано користан, док је став европских земаља назвао – деструктивним.
Зеленски игнорише Трампове црвене линије
Споразум о дизелу уследио је после вишенедељних америчких захтева да Украјина престане да напада руске рафинерије.
Према писању "Аксиоса", Зеленски је игнорисао најмање шест таквих захтева, а Трамп је у четвртак поручио да украјински напади само подижу светску цену нафте, назвавши понашање Зеленског срамотним.
Руски потпредседник владе Александар Новак потврдио је да су украјински дронови гађали рафинерије у Рјазањској и Саратовској области.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да понашање Зеленског представља "директан и отворен изазов председнику Трампу", док је руско Министарство одбране најавило појачане ударе на војне циљеве у Украјини.
Сукоб Вашингтона и Кијева није остао само на оштрим изјавама. "Фајненшел тајмс" је објавио да су амерички званичници упозорили украјинске и европске колеге да би наставак напада на руске рафинерије могао да доведе до прекида размене обавештајних података, али и суспензије механизма ПУРЛ, преко којег европске земље купују америчко оружје за Украјину.
Зеленски је потврдио да су таква упозорења стигла украјинским командантима, али и признао да сарадња није обустављена. И Трамп је негирао прекид, поручивши да САД настављају да помажу Кијеву.
Истовремено, украјинска војска пријавила је озбиљне проблеме са "Старшилдом", војном верзијом Масковог сателитског система "Старлинк". Због ограничења брзине на 160 километара на час, украјински дронови постали су рањивији на руску противваздухопловну одбрану, а поједине операције су обустављене.
Ројтерс је, позивајући се на изворе, објавио да је налог за ограничења потекао из Беле куће, мада је високи амерички званичник негирао да га је Трамп лично издао. Док је Илон Маск потврдио да кључне одлуке о употреби "Старшилда" доносе америчка војска или председник САД, Трамп је негирао и своју али и Маскову умешаност у одлуку да Украјини угасе интернет. Део веза касније је обновљен.
Трамп: Украјини је потребан нови председник
Како је сукоб ескалирао, Трамп је поново довео у питање легитимитет Зеленског.
"Предлажем им да добију новог лидера који може да постигне договор. Време је да Украјина добије новог председника", поручио је амерички лидер.
Мандат Зеленског истекао је у мају 2024. године, али он одбија да распише изборе, позивајући се на ратно стање. Москва га због тога сматра нелегитимним и оцењује да је његов статус препрека потписивању правно обавезујућег мировног споразума.
Зеленски је сада понудио одржавање избора под условом да Русија пристане на примирје од 60 дана. Русија је, међутим, спремна на обуставу ватре само на дан гласања, уз образложење да би Кијев дужу паузу искористио за попуну снага и набавку западног оружја.
Вашингтон би да одмрзне руске милијарде, Брисел се противи
Ново размимоилажење САД и ЕУ појавило се и око замрзнуте руске имовине.
Према "Фајненшел тајмсу", Трампови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер предложили су одмрзавање дела од око 300 милијарди евра руске суверене имовине која се налази у белгијском "Јуроклиру" и пребацивање средстава у финансијски механизам под америчким надзором.
Брисел је предлог одбацио, не желећи да препусти контролу над имовином. Истовремено, унутар ЕУ постоји отпор њеној потпуној конфискацији, нарочито у Белгији, због могућих тужби, руске одмазде и нарушавања угледа европског финансијског система.
Ројтерс је, такође, објавио да Вашингтон разматра ублажавање санкција бродовима руске такозване "флоте из сенке", како би додатно утицао на снижавање цена горива.
Зеленски у Бриселу тражи новац, али Европа затеже кесу
Са све лошијим односима са Вашингтоном, Зеленски је у јуче отпутовао у Брисел у потрази за новом финансијском и војном подршком.
По доласку је европским званичницима захвалио као "правим лидерима", што је протумачено као још једна прозивка Трампа.
Међутим, ни у Бриселу није наишао на безусловну подршку. После открића мањка од 27 милијарди долара у украјинском одбрамбеном буџету, Зеленски је затражио да ЕУ већ ове године исплати део зајма од 90 милијарди евра предвиђеног за 2027. Брисел је одбио да прихвати украјинске процене дефицита и затражио убрзање реформи, укључујући борбу против корупције, као услов за ослобађање већ расположивог новца.
Према "Фајненшел тајмсу", европски лидери планирали су и да иза затворених врата затраже од Зеленског да ублажи јавне критике америчког председника.
"Можда је то тачно, али не мора баш увек да се изговори наглас", поручио је један од саговорника листа.
Док Кијев покушава да заустави руско напредовање и обезбеди новац за посрнулу економију, Вашингтон све отвореније показује да америчке интересе ставља испред захтева Зеленског.
Трамп, по свему судећи, није спреман да због Кијева одустане ни од договора са Москвом, ни од снижавања цена горива код куће. А Зеленски ризикује да остане и без америчких обавештајних података и без сателитских комуникација од којих зависи његова војска.