Саудијска Арабија годишње издваја више од 82 милијарде долара за одбрану, располаже савременим америчким наоружањем и рачуна на помоћ моћних савезника. Па ипак, Хути, ти наизглед неугледни ратници у сандалама, успевају да дроновима чија се цена мери десетинама хиљада долара угрозе њену нафтну инфраструктуру, аеродроме и економску стабилност.
У томе је и суштина стратегије јеменског покрета Ансар Алах – не мора да војно порази Саудијску Арабију, већ да цену њеног мешања у јеменски сукоб учини толико високом да Ријад буде принуђен на уступке, оцењује Фархад Ибрахимов, предавач на Руском универзитету пријатељства народа (РУДН) и стручњак за политичке науке.
Најновији напади показују колико је та стратегија усмерена на најосетљивије тачке саудијске економије. У нападу 13. октобра погођено је седиште нафтног гиганта "Сауди Арамко" у Дахрану, где је избио пожар, али није било погинулих. Хути су преузели одговорност и за нападе на рафинерију у Ријаду и Међународни аеродром "Краљ Халид".
Избор циљева није случајан. Нафта пуни државни буџет, аеродроми повезују краљевину са светом, а безбедност и једног и другог од пресудног је значаја за инвеститоре и међународне партнере.
Како објашњава Ибрахимов, чак и ограничена материјална штета може да произведе економске последице вишеструко веће од цене оружја употребљеног у нападу.
Зашто Хути нападају Ријад?
Корени сукоба далеко су старији од садашње ескалације. Хути су настали као покрет на северу Јемена, а 2014. године заузели су престоницу Сану. Саудијска интервенција наредне године претворила је Ријад у њиховог главног спољног противника.
Садашње нападе Ибрахимов повезује са саудијском подршком офанзиви јеменских владиних снага, која угрожава територије под контролом Хута и њихову позицију у преговорима.
Захтеви "Ансар Алаха" су конкретни: обустава напада, смањење саудијске помоћи њиховим противницима, укидање трговинских и саобраћајних ограничења и договор о приходима и исплатама.
О тим питањима разговарало се и у оквиру мировне мапе пута УН из децембра 2023. године.
Ибрахимов наглашава и да је погрешно посматрати Хуте искључиво као продужену руку Техерана. Иранска војна и технолошка помоћ јесте значајно ојачала покрет, али он има сопствену политичку базу, интересе и циљеве у Јемену. Зато ни евентуални договор Ирана са другим силама не би нужно значио престанак напада на Саудијску Арабију.
Дрон од 15.000 против ракете од три милиона долара
Највећи парадокс овог сукоба огледа се у економији ратовања. Према проценама које наводи Ибрахимов, једна ракета пресретач америчког система "Патриот" кошта више од три милиона долара, док поједини дронови Хута коштају између 15.000 и 25.000 долара.
То значи да Саудијска Арабија за обарање релативно јефтине беспилотне летелице може да потроши и више него сто пута скупље средство. Хути притом имају предност: бирају место и време напада, док Ријад мора непрекидно да штити огромну територију, градове, аеродроме и нафтна постројења. Чак и када већина дронова буде оборена, одбрана троши скупе ракете чије залихе није лако брзо обновити.
И ту није крај – проблем додатно усложњавају тешкоће у откривању малих дронова и крстарећих ракета које лете на малим висинама, као и организација саудијских оружаних снага, у којима одвојени командни ланци могу да успоре реаговање.
Према оцени руског аналитичара, нове куповине америчког наоружања саме по себи не могу да реше те проблеме.
За Хуте је, с друге стране, довољно да претња остане стална. Не морају да униште рафинерију нити потпуно затворе аеродром, довољно је да авио-компаније преиспитују летове, инвеститори одлажу улагања, а Ријад издваја све више новца за одбрану.
Турска и Пакистан обећавају помоћ, али не и рат
Саудијска Арабија покушава да ојача одбрану и уз помоћ савезника. Турска и Пакистан најавили су спремност да помогну краљевини, али Ибрахимов упозорава да то не значи и њихову спремност да уђу у рат против Хута.
Турски министар спољних послова Хакан Фидан говорио је о помоћи у противваздухопловној одбрани, електронском ратовању и техничкој подршци, али је искључио учешће турских војника у офанзивним операцијама на страној територији.
Ни Пакистан нема интерес да се директно укључи у јеменски сукоб, пре свега због додатних војних трошкова и ризика од погоршања односа са суседним Ираном.
Слично важи и за САД, које Ријаду могу да пружају обавештајну и војну подршку, али то не значи да је Вашингтон спреман да по сваку цену заустави Хуте.
Управо на ту уздржаност страних савезника, сматра Ибрагимов, рачуна руководство Ансар Алаха.
Рат у којем није неопходно победити
Суштина стратегије Хута, према оцени руског аналитичара, није у томе да униште саудијску војну моћ, већ да покажу да ни огроман одбрамбени буџет ни подршка савезника не могу да гарантују безбедност краљевине.
Уколико стални напади натерају Ријад да смањи подршку противницима Хута или прихвати повољније услове политичког споразума, Ансар Алах ће своје војне успехе претворити у трајну политичку предност. Такав исход одговарао би и Ирану, јер би ослабио регионални положај Саудијске Арабије, али би највећи непосредни добитник био сам покрет Ансар Алах.
И док Ријад улаже милијарде у одбрану, Хути покушавају да докажу да у овом рату није пресудно ко има скупље оружје, већ ко дуже може да поднесе његову цену. А ту борбу воде босоноги.