"Зауставите ово лудило": Пожар протеста у Европи, најбруталније сцене у Француској (ФОТО)

Француску је захватио талас масовних протеста који су у синоћ прерасли у жестоке сукобе са полицијом, паљење јавних зграда, разбијање излога и пљачке продавница. У једним од највећих нереда последњих деценија ухапшено је око 1.200 људи, док је на улице широм земље изашло између 550.000 и 800.000 демонстраната.

У Лиможу је запаљена градска кућа, у Марсељу су демонстранти упали у зграду градске управе и исписали анархистичке графите, док је у Лиону запаљена зграда туристичке организације.

На улицама Париза полиција је користила сузавац против демонстраната, а током сукоба запаљени су бројни аутомобили. Разбијани су излози банака и луксузних бутика, опљачкане су продавнице, а демонстранти су покушали да упадну и у чувену робну кућу "Галери Лафајет".

Према подацима Министарства унутрашњих послова, на протестима је учествовало око 550.000 људи, док синдикат ЦГТ процењује да их је било чак 800.000.

Француски премијер Себастијан Лекорни оптужио је "ултралевицу" и криминалне групе за изазивање нереда, поручивши да влада неће дозволити да је насиље застраши.

"Онима који очигледно желе да искористе ово насиље као 'загревање' пред председничке изборе јасно поручујем: Нећемо дозволити да нас застраше. Нико неће наметати своју политичку агенду насиљем", написао је Лекорни на Иксу.

Председник Емануел Макрон најавио је кажњавање одговорних, оптужујући их да покушавају да поткопају државне институције.

"Они који су уништавали имовину, нападали зграде државне управе и пословне објекте, пљачкали чак и наше градске куће, биће кривично гоњени и кажњени", написао је Макрон на Иксу.

Реакција је стигла и из Америке – потпредседник САД Џеј Ди Венс окривио је имиграцију за насиље током протеста. Наиме, Венс је поделио и видео-снимак на којем се види како гори градска скупштина у Лиможу.

"Западни либерали су увезли трећи свет у Француску и друге земље у име разноликости и саосећања. Игнорисали су фундаментална питања асимилације и компатибилности. Упозорени су да ће то довести до оваквог насиља, али они нису слушали", поручио је Венс и апеловао да "Француска, прелепа земља невероватних људи, заустави ово лудило пре него што изгори још њених знаменитости".

Полицијске шок-бомбе и тешке повреде демонстраната

Француска спрема шок-бомбе за демонстрације, очекује се 100.000 људи на улицама

Поступање француске полиције поново се нашло на удару критика због употребе силе против демонстраната. Једна особа остала је без шаке током суботњих сукоба, што је потврдио и министар унутрашњих послова Лоран Нунез. Према наводима француских медија, повређени је покушао да подигне полицијску шок-бомбу.

Полицијски надзорни орган већ истражује најмање двадесетак пријава полицијског насиља, док је међу повређенима и тинејџер који је такође остао без шаке након експлозије шок-бомбе.

Лекорни је саопштио да је повређено више од 150 полицајаца, али није изнео податке о броју повређених демонстраната.

Полицијски синдикат УНСА упозорио је да су снаге реда на ивици издржљивости.

"И данас, у сваком кутку Француске, наше колеге служе као вреће за ударање. Засипају их каменицама, повређују их и увлаче у праве заседе. Ово не може трајати унедоглед", поручили су из синдиката.

Од школских протеста до побуне против скупоће

Талас незадовољства почео је прошлог месеца у средњим школама сиромашнијих париских предграђа, због недостатка наставника и лоших услова за учење, а затим прерастао у масовне демонстрације против пада животног стандарда, друштвене неједнакости и високих цена.

На улицама Париза поново су се појавили и жути прслуци, симбол покрета који је обележио претходни Макронов мандат. Овога пута број демонстраната премашио је најмасовнија окупљања "Жутих прслука", мада је остао испод нивоа протеста против пензионе реформе 2023. године.

Масовни протести у Француској: Недостатак наставника, оронуле школе и полицијска бруталност

Макрон улази у завршницу председничког мандата суочен са растућим економским незадовољством, политичким поделама и све скупљим задуживањем државе, чији су трошкови достигли највиши ниво у више од две деценије.

Незадовољство због скупоће проширило се и ван француских граница. Протести су одржани у Белгији, Португалији и Италији, где је полиција у Милану користила сузавац, а у Болоњи водене топове. У Албанији су настављене студентске демонстрације са захтевом за оставку премијера Едија Раме.