Свет
"Плаво чудо" као трн у оку: САД поново нишане Кину посредством медија и "невладиног" сектора
Из Пекинга су спремно одговорили да је јасно уочљив познат образац, према којем се у нападима у вези са Синђангом западни медији и даље представљају као "објективни и непристрасни", а притом су знаци унапред формираних предрасуда и наратива, скројених тако да одговарају унапред утврђеном циљу, више него очигледни
Сједињене Америчке Државе (САД) поново нишане Кину преко "невладиног" сектора и медија, а овога пута поново је посреди Ујгурски аутономни регион Синђанг и тамошњи муњевит раст узгоја лососа.
"Њујорк тајмс" је пре неколико дана објавио изводе из извештаја "невладине" организације "Океан изван закона", који је првобитно обављен под насловом "Извештај Тијанјун – Храна за сточну храну".
"Плаво чудо" у Синђангу
Чланак обухвата широк спектар тема, од перуанских рибарских бродова и погона за прераду рибљег брашна, до кавеза за узгој рибе у норвешким приобалним водама. Међутим, у другој половини чланка фокус нагло прелази на индустрију узгоја лососа у Синђангу, којој је посвећен опширан простор за понављање добро познатих оптужби о "присилном раду" припаднка ујгурске мањиине.
Синђанг је данас, како је и у самом извештају "Океана изван закона" наведено, један од економски најбрже растућих региона у Кини у области аквакултуре, а вредност производње порасла је за приближно 85 одсто од 2017. године, па се ова кинеска привредна иницијатива често се назива "Плаво чудо".
Рибњаци у Снђангу произвели су 2022. године више од 4.500 тона лососа, што је чинило 15 одсто укупне производње лососа у унутрашњим деловима Кине. До 2024. године производња у Синђангу порасла је на више од 8.000 тона, према писању листа "Синђанг дејли".
Очекује се да ће Синђанг око 2026. године постати највећа кинеска производна и снабдевачка база висококвалитетног лососа, навели су званичници Одељења за пољопривреду и руралне послове Синђанга у тексту који је објавио портал "Чао њуз". "Морски плодови из пустиње" продају се широм Кине и света, а више од хиљаду рибњака распоређено је у три унутрашња кинеска региона: у Синђангу, на Тибету и на Ћингхају.
Стога је, у августу ове године, америчко Министарство унутрашње безбедности уврстило компанију "Синђанг Тијанјун", која игра главну улогу у поменутом развоју кинеских капацитета за производњу рибе, на списак привредних субјеката обухваћених америчким Законом о спречавању присилног рада Ујгура (UFLPA).
Компанија је доспела на ову америчке црну листу због наводне сумње да "набавља лососа са рибљих фарми" у Синђангу и да "учествује у програмима запошљавања и трансфера радне снаге које спонзорише влада Синђанга", чији је наводни циљ "регрутовање, премештање и прихват припадника ујгурског, казашког и киргиског народа изван Синђанга".
Прекид ланца снабдевања, а не брига о Ујгурима
Aли, Тијанјун је важан не само због тога што је посреди највећи кинески произвођач лососа из аквакултуре и симбол такозваног кинеског "Плавог чуда", дакле убрзаног развоја аквакултуре у кинеском региону Синђанг.
У контексту САД, Тијанјун је додатно значајан јер је снабдевао Сиско, највећу светску компанију за снабдевање прехрамбеним производима која дистрибуира храну јавним школама, савезним затворима у САД, америчким војним базама, чак и кантинама америчког Конгреса.
Пресецање ланца снабдевања чини се као примарни циљ кампање против ове кинеске компаније, а не тобожња забринутост америчких политичких елита за Ујгуре, чији животи стандард муњевито расте, што је, уосталом врло поштено, наведено и у самом извештају "Океана ван закона"“.
У Вашингтону и даље сматрају да је за САД аутоматски лоше оно што је добро за Кину
У извештају поменуте организације наведено је, притом, неколико више него занимљивих опажања.
На пример, да "ширење узгоја рибе у унутрашњости Кине нема за циљ само производњу хране", већ да је посреди "део шире владине кампање усмерене на стабилизацију и модернизацију сиромашнијих западних региона земље.
"Аквакултура се користи и за преображај номадских сточара у пољопривреднике који живе на једном месту. Ова иницијатива има за циљ и смањење загађења животне средине уз источну обалу Кине, где је узгој рибе у морским кавезима претходних деценија био прекомерно концентрисан, као и јачање прехрамбене самосталности земље смањењем оптерећења рибарске флоте која лови на отвореном мору. Рибњаци у Кини сада производе више од четири пута већу количину рибе од оне коју улове кинески рибарски бродови. Кампања развоја рибарства представља и извор националног поноса, чему доприноси медијска кампања коју подржава влада и која истиче инжењерску домишљатост неопходну за развој аквакултуре у тако негостољубивом окружењу", наведено је у наставку поменутог извештаја.
Дакле, није посреди само наводни присилни рад, премда конкретни докази за тако нешто нису ни приложени, већ економски напредак западних, недовољно развијених подручја Кине.
Амерички извештај не нуди доказе
Кинеска страна одговорила је да се пажљивијим читањем извештаја уочава добро познат образац: у нападима на теме у вези са Синђангом, западни медији и даље се намерно представљају као "објективни и непристрасни", али су знаци унапред формираних предрасуда и наратива скројеног тако да одговара унапред утврђеном циљу више него очигледни.
"Извештај не нуди никакве доказе прикупљене непосредним разговорима са саговорницима који би поткрепили тврдње о Синђангу. Уместо тога, велики део наратива састављен је од неодређених навода, уз формулације као што су тврди се, оптужује се и највероватније", наводи кинески лист "Глобал тајмс".
"Наводећи у првом делу чланка документоване проблеме у индустрији морских плодова у другим деловима света, аутори подстичу читаоце да претпоставе да су и тврдње из другог дела подједнако добро поткрепљене. Међутим, извештај не пружа чврсте доказе да слични проблеми постоје у Синђангу, већ субјективна нагађања представља као наводне „резултате истраживања".
Кредибилитет у замени за лажни извештај
Таква новинарска пракса директно је супротна најосновнијим стандардима медијског кредибилитета“, наводи поменути кинески лист, питајући зашто су амерички медији спремни да жртвују сопствени кредибилитет само да би објављивали сличне лажне извештаје.
"Чини се да је стварни циљ пружање подршке једностраним санкцијама Вашингтона усмереним против Синђанга. Од памука и парадајза до семенки сунцокрета и кнедли, као и од соларних фотонапонских система до полисилицијума, образац остаје исти, а пажња је сада усмерена на индустрију хладноводне рибе у Синђангу. Свака конкурентна привредна грана која доноси корист локалном становништву Синђанга постаје мета напада под плаштом 'људских права', док се негативно медијско извештавање удружује са једностраним санкцијама како би се сузбиле конкурентне кинеске индустрије и ограничило развој западних делова Кине. Важно је истаћи да су стварна мета ових санкција право на запошљавање и право на развој припадника свих етничких група у Синђангу. Заправо, индустрија лососа у Синђангу представља одличан пример како се локални ресурси могу искористити за претварање географских недостатака у покретаче развоја. Она је и опипљив резултат кинеске кампање развоја западних делова земље у новој ери", констатује кинески лист.
Live
