Према речима државног секретара Марка Рубиjа, суспензија санкција и споразум о испорукама руског дизела између Вашингтона и Москве показују како се последице сукоба у Украјини и на Блиском истоку све више испреплићу.
"Ови сукоби широм света почињу да се сударају једни с другим", изјавио је Рубио и додао да је Белој кући потребно наредних 60 дана како би проценила колико би нове мере против Москве коштале светску – у ствари, америчку економију.
У Белој кући дати су знаци за узбуну, и то највишег реда, јер се америчке стратешке резерве нафте убрзано празне. Ствари се за САД компликују и ратом Јемена против Саудијске Арабије, кога је изазвао сам Вашингтон.
Ова одлука је, уосталом, донета свега неколико недеља уочи новембарских избора за Конгрес, у тренутку када се амерички председник суочава са растућим незадовољством због све виших цена енергената.
Кућа Сауда у пламену
Пођимо редом, са информацијама са јеменског фронта, на коме нема добрих вести за Вашингтон, где је, како каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Инди-ко", "кућа Сауда у пламену".
Компанија "Арамко" сада гори на више локација, укључујући и само седиште ове корпорације. Према речима саудијских званичника упознатих са његовим кретањем, пише Самарџива, сада саудијски "кловн-принц" Мухамед бин Салман, који се својевремено дружио са Џефријем Епстином, "непрестано путује између строго чуваних палата, опремљених бункерима, а штити га посебно одабран безбедносни тим".
Кућа Сауда у овом тренутку, каже овај аутор, упркос свему, наставља са нападима на Јемен – земљу која нема много тога да изгуби – док клан Сауд може да изгуби све, а управо то и раде.
Како је пренела иранска "Прес ТВ": "Генерал Јахја Сари упозорио је да ће, уколико саудијска коалиција изведе било какав напад на Сану, јеменске оружане снаге гађати седиште 'Арамка' у Дамаму, аеродром 'Краљ Калид' у Ријаду и рафинерију 'Арамка' у Ријаду". И, гле чуда, Саудијска Арабија је напала Сану, а Јемен је одржао своје обећање.
Како је пренео Ројтерс, седиште компаније "Сауди Арамко" у Дахрану у недавним јеменским нападима претрпело је тешка оштећења. Пожар се убрзо проширио на неколико спратова, а неки делови компаније измештени су у канцеларије широм света.
Питање Саудијске Арабије
Да је Саудијска Арабија права држава, могла би да заустави јеменске нападе у сваком тренутку, али – није. Услови које Јемен поставља Саудијцима су једноставни, али су за Саудијску Арабију апсолутно неприхватљиви, јер они нису прави народ ни држава, већ само корумпирана породица, каже овај аутор.
Покрет Ансар Алах завршава већину својих саопштења речима: "Наставићемо са једначином 'опсада за опсаду' и 'ескалација за ескалацију', као и са гађањем војних капацитета саудијског непријатеља, све док се агресија не заустави и док се не оконча опсада наше земље".
Саудијска Арабија је "држава" колико и Украјина, УАЕ, Катар, итд. – она само спроводи стратегију "америчке империје". Саудијска прокси војска у јужном Јемену се распада и губи територије, пише Самарџива, а све што њихова ваздушна подршка може да учини јесте да бомбардује Јемен, без икакве могућности да га заузме. За то време, Саудијска Арабија трпи несразмерно жестоке ударце.
На иранском фронту, појачани су напади у Ормуском мореузу. Америка се хвалила тиме колико нафте спроводи кроз тај мореуз. Америчка стратегија у Ормузу свела се на ситну пиратерију, на шверц сирове нафте.
Баш у време њихових бесмислених средњорочних избора, пише овај аутор, Иран је поново почео да потапа бродове, а највећи део њих припада Саудијској Арабији. Ово нису хици упозорења, додаје он, јер су многи бродови, попут два супертанкера, неповратно изгубљени.
Крај сукоба у Украјини
Питање је зашто Саудијска Арабија ради то што ради, као и зашто су САД повеле рат против Ирана и Русије, или зашто ЕУ наставља да наоружава Украјину.
Саудијци су само заступници (проксији) једног другог заступника – САД – каже овај аутор; они настављају образац лажних држава, попут Украјине, и продужавају агресију, уместо да прихвате да је битка изгубљена, и да су њихово понижење и пропаст узалудни.
Нема добрих вести за Вашингтон – и Брисел – ни са украјинског фронта. Напротив, у питању је радикална прекретница, нешто што се већ неко време осећало у ваздуху, каже италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине".
Очигледно је да је раније Москва тежила политичком решењу, наставља овај аутор, али од тада је протекло много воде – можда и превише.
Зато је сада неопходно, пише Марћиљано, потпуно елиминисати проблем Украјине, уништавањем онога што је још преостало од њене индустријске и транспортне инфраструктуре, као и уништавањем војске, која је већ у расулу, додаје он, упркос њеним отровним, очајничким нападима на цивилне циљеве у Русији.
То је смисао упозорења Москве цивилном становништву у Кијеву и савета западним амбасадама – да сместа напусте град. Ако оставимо по страну званичну реторику, амбасаде су упозорења која стижу из Москве схватиле сасвим озбиљно и своја представништва измештају у Лавов, или чак на територију Пољске. То је завршна фаза рата у Украјини, закључује овај аутор, која поприма све мрачније тонове – боје трагедије.
Блиски исток – апсолутни тектонски епицентар
Година 2026. остаће уписана у светској историји као кључна година у паду униполарног (читај: западног) света, тврди геполитичар Мохамед Ламин Каба са Панафричког универзитета.
Блиски исток више није поприште периферних, регионалних криза, или поприште напетости које имају само локални значај. Заправо, он је (поново) постао апсолутни тектонски епицентар, сеизмограф који прецизно бележи све важне промене у светским односима моћи.
Година 2026. биће уписана у историју као година геополитичког раскида: ароганција Вашингтона овде се непосредно сударила са геополитичком стварношћу.
Запад је у целини претрпео систематско понижење невиђених размера, пише Каба. Брзо и неуредно премештање америчке војне опреме из њених база на Блиском истоку и у Европи на друге, удаљене дестинације, додаје он, не одражава никакав суптилни или пророчки тактички маневар; реч је, напросто, о стратешком повлачењу и о апсолутном паду америчке војне и политичке моћи.
Узгред, пад америчке моћи означава и крај "Пакс јудаика" – сна о "Великом Израелу". При том, свака одлука Беле куће има за циљ да заустави, или барем одложи, неминовни пад.
Савез Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје
Конфликтна конфигурација Блиског истока је само део много шире слагалице, која се протеже од Западне Азије до Северне Евроазије. "Амерички безбедносни кишобран" показао се савршено бескорисним, као и тројни пакт из Меке између Пакистана, Турске и Саудијске Арабије.
Израел се суочава са стратешком и дипломатском изолацијом без преседана у његовој историји. Израелска војска трпи стално и разорно исцрпљивање на неколико истовремених фронтова.
Америчко-израелска доктрина кратког и победоносног рата је дефинитивно пропала. Тел Авив неумитно тоне у велики егзистенцијални ћорсокак, напуштен од свог америчког савезника, који више није у стању да одржи ни сопствено стратешко војно присуство у региону. Политички и дипломатски маневри Доналда Трампа своде се театрално позирање, а његови медијски ултиматуми и претње су махање празном пушком.
Заправо, закључује овај аутор, ово позирање је гест очаја, који само убрзава померање тежишта глобалне политике ка Евроазији. Кина обезбеђује своје стратешке залихе енергије кроз дугорочна економска партнерства са Техераном, а Русије закључава евроазијски простор, пружајући високопрецизне обавештајне податке Ирану. Северна Кореја непрекидно јача арсенал балистичких ракета блока...
Политичка, економска и војна интеграција Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје (ЦРИЦ) постала је неоспорна геополитичка реалност. Америчка хипермоћ се претвара у химеру, авет...