Млади људи широм Европе излазе на улице како би изразили незадовољство стањем у школама, као и широм кризом изазваном високим трошковима живота.
У Француској су ученици средњих школа ушли у сукоб са полицијом током протеста, који су често били насилни. Разлози за незадовољство укључују преоптерећеност наставом, недостатак наставног кадра, оронуле учионице и нетранспарентан систем уписа на универзитете. Ученицима често пропадају месеци наставе јер упражњена радна места наставника остају непопуњена.
Демонстрантима су се придружили и други грађани, који су на протестним шетњама изразили незадовољство због раста трошкова живота – укључујући и цене горива, које су порасле након што је америчко бомбардовање довело до практичног затварања Ормуског мореуза.
Генерална конфедерација рада (ЦГТ), један од највећих синдиката у Француској, подржала је протесте и затражила ниже цене, веће пензије и повећање плата.
Француски председник Емануел Макрон, након два одслужена мандата, ближи се крају свог боравка у Јелисејској палати.
Француским демонстрантима придружили су се и средњошколци у Италији који су прошле седмице организовали национални штрајк под називом "Дан без Мелонијеве" у знак протеста због дотрајалих зграда, школског декрета, као и трошења новца на наоружање.
С друге стране Пиринеја, у Шпанији, активисти су у септембру изашли на улице због цена становања.
Повод за протесте било је исељавање једне 87-годишњакиње из њеног дома, након што јој је инвестициони фонд повећао кирију за 230 посто. Марикармен Абаскал је преминула две недеље касније, након што је била хоспитализована.
Демонстранти захтевају ниже кирије, обуставу присилних исељавања и забрану куповине некретнина од стране инвестиционих фондова.
Слични захтеви чули су се у суботу и у Португалу, где се на стотине људи окупило у центру Лисабона.
Према званичним подацима, цене становања у Португалу су између 2015. и 2024. године порасле за 124 посто, што је отприлике двоструко брже од просека у Европској унији.
Финансијски притисак на кућне буџете био је у фокусу и протестних шетњи у Милану. Протестна шетња у суботу почела је мирно, али се завршила тако што су маскирани изгредници гађали полицију камењем, коцкама калдрме и другим предметима, а такође су запалили барикаде направљене од кафанских столова.
У међувремену, у Албанији грађани данима протестују против премијера Едија Раме. Демонстранти су изразили незадовољство због, како наводе, присутне корупције, недостатка радних места и лоших стандарда у образовању.
Када су протести почели?
Протести у сфери образовања у Француској почели су крајем септембра, недељу дана након почетка школске године.
Међутим, демонстрације су се у међувремену интензивирале, а врхунац су достигле у суботу.
Субота је такође била први дан протеста због високих трошкова живота у Италији, Португалу и Белгији.
У Албанији протести трају још од лета, а покренути су због изградње луксузног комплекса на обали, иза којег стоји Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа.
Да ли су довели до неких промена?
У Француској је влада најавила ангажовање додатних 3.000 наставника-замена како би се решио проблем недостатка наставног кадра, као и укључивање ученика у процес доношења одлука у школама.
Такође су одбачени планови о повећању појединих школарина на универзитетима, што је претходно било предвиђено буџетом за наредну годину.
Протести због цена горива средином септембра резултирали су најавом из Јелисејске палате да ће влада повећати субвенције за бензин одређеним индустријским гранама.
Шпански социјалистички премијер Педро Санчез покушао је да усвоји хитне законске мере у области становања, које би пружиле заштиту закупцима на тржишту некретнина. Након што су десничарске и крајње десничарске странке у Конгресу одбациле тај предлог, Санчез је расписао ванредне изборе за 29. новембар, уз образложење да му је потребна "шира прогресивна већина" како би спровео нове реформе.
Има ли назнака да ће се протести завршити?
Макрон се у недељу увече обратио јавности, позвавши на смиривање ситуације и оптужио "екстремисте крајње левице", односно Непокорену Француску да подстичу насиље. Обећао је и да ће "парламентарци и локалне власти радити на конкретним решењима почев од ове недеље".
Његов министар унутрашњих послова Лоран Нуњес, који је понудио оставку која није прихваћена, наговестио је да француска влада није спремна на даље уступке, окривљујући за ситуацију демонстранте са "крајње левице", као и "криминалце који су пљачкали и пустошили" објекте широм Француске.
Избори у овој земљи биће одржани у априлу 2027. године.
Протести у Шпанији би могли да се окончају пре избора уколико влада успе да обезбеди усвајање бар дела својих уредби о становању пред Сталним одбором Конгреса – посебним телом које функционише у периоду када парламент не заседа. И Санчезови социјалисти и конзервативна Народна странка обећали су да ће, уколико победе на изборима следећег месеца, изградити више станова и посветити се стамбеној проблематици.
У Албанији за сада нема назнака да ће се протести смирити. Демонстранти траже оставку владе и премијера Едија Раме који је, пак, оптужио опозицију и покрет Антифа да подржава насилне протесте и поручио да неће поднети оставку.
"За мене, функција премијера није посао, то је мисија коју ми је до 2029. године поверило 850.000 Албанаца", нагласио је Рама.