Спрема ли се Вашингтон да пусти низ воду, ако не кијевски режим, оно бар Владимира Зеленског лично? Низ догађаја и изјава протеклих дана указује на ту могућност, али што може да буде не мора да значи.
Амерички председник Доналд Трамп је прошлог петка објавио да суспендује "санкције из пакла" покојног Линдзија Грејама на руску нафту, због претходно договорених испорука дизела на америчко и светско тржиште. Зеленски је одговорио новим ударима на руске рафинерије, директно пркосећи Трамповој објави да је на снази "енергетско примирје".
"Зеленски је ујео руку која га храни, и то до крви", како је то описао Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије.
Одговор САД је уследио већ у понедељак.
"Мислим да је време на неко други преговара у име Украјине", рекао је Трамп новинарима испред Беле куће.
"Вашингтон пост" јавио је да САД нису одобриле захтеве неколико земаља да ракете америчке производње за ПВО системе "патриот" уступе Украјини. Прецизније, да министар одбране Пит Хегсет није формално одбио те захтеве, али није ни предузео неопходне кораке да их одобри.
Кијев је такође дизао узбуну по медијима због наводног успоравања или гашења услуга сателитског система "Старлинк", који Оружане снаге Украјине користе за везу и навођење дронова за ударе на Русију.
Док ово на први поглед звучи као да Вашингтон покушава да дисциплинује Зеленског, амерички државни секретар Марко Рубио тврди да нико није искључивао "Старлинк", као и да није било пауза у достављању обавештајних података Кијеву. САД иначе већ годинама служе као очи и уши кијевског режима.
Амерички потпредседник Џеј Ди Венс је преко викенда изјавио да сматра како Украјинци "треба да престану да бомбардују руску енергетику", али да ће Вашингтон "наставити да сарађује (са кијевским режимом) око неких ствари".
Већ у понедељак, међутим, Трамп заузима оштрију реторичку линију.
"Много смо дали Украјини, а они нама нису дали ништа. Запамтите то", рекао је амерички председник новинарима. По њему, Зеленски не жели мир и "не помаже" напорима да се сукоб заврши.
Трамп је подсетио новинаре и на чувени састанак у Овалном кабинету у фебруару 2025, када су он и Венс критиковали Зеленског због непристојности, незахвалности и тврдоглавости.
Тада се заиста учинило да Трамп тражи повод за промену политике Вашингтона. Шеф кијевског режима избачен је из Беле куће, планирани свечани ручак је појела послуга, а убрзо је стигла и информација да је Трамп наредио престанак пружања обавештајне и друге војне подршке Украјини.
На крају од свега тога није било ништа. Зеленски је брже-боље потписао споразум о уступању рудним богатстава Американцима, иако је беспредметан јер се она углавном налазе на руској територији. А, Трамп је по ко зна који пут устукнуо пред америчким медијима и бесом озлојеђених демократа и проратних републиканаца и наставио са војном подршком Украјини.
Следећу шансу да се ослободи украјинског баласта Трамп је створио у августу 2025, када се састао са председником Русије Владимиром Путином у Енкориџу, на Аљасци. Иза штурог саопштења на крају састанка и одсуства конференције за штампу крио се мировни план који Москва није одбацила, али је чекала да Вашингтон учини први корак. Он је, међутим, изостао. Европљани су похитали у Вашингтон да интервенишу у корист Зеленског и Трамп је, чини се, поново одустао од својих замисли.
Док се Москва уздржавала како би дала шансу миру, Кијев је покренуо кампању терористичких напада дроновима у руској унутрашњости, као и против теретних бродова и танкера на отвореном мору. Зли језици би рекли да је режим прекопирао не само симболе, него и тактику од својих идола из Другог светског рата.
Дакле, сваки пут када би Трамп дошао на корак до раскида са Кијевом, враћао би се назад, у брак из злонамерног рачуна чије је темеље још 2014. зацртала Викторија Нуланд.
У Русији су тога и те како свесни. Медведев је похвалио "извесну храброст" коју је Трамп показао у суспензији санкција, због "русофобичног, про-Бандериног лобија у највишем законодавном телу САД и притиска евродегенерика", али је напоменуо да је одлука америчког председника привремена док илегалне санкције чине трајну штету руско-америчким односима.
За то време, Зеленски не показује да је забринут реториком америчког председника. Напротив, он се америчком "Блумбергу" пожалио како неко са Запада покушава да Украјину "натера на капитулацију", док је у Бриселу од ЕУ захтевао десетине милијарди евра од ЕУ, као да има богомдано право на бесконачне бланко чекове Запада.
Камчење од Брисела ипак показује да је шеф кијевског режима свестан да Украјина опстаје само на страним апаратима, иако се прави да је заборавио на ону народну, "чије паре, његова и музика".