Педесети рођендан прославио је тортом украшеном омчом за вешање. Предлагао је да се око затвора у којима се држе Палестинци поставе крокодили. Пред камерама је исмевао активисте који су покушали да доставе хуманитарну помоћ Гази, док су они клечали везаних руку, лицем окренутим ка земљи.
За велики део света, али и многе Израелце, Итамар Бен-Гвир, министар националне безбедности у влади Бенјамина Нетанјахуа, оличење је екстремне деснице. Међутим, уочи парламентарних избора заказаних за 27. октобар, његова популарност расте, нарочито међу младим Израелцима, пише Ројтерс.
Према истраживању лабораторије "Агам" при Хебрејском универзитету у Јерусалиму, присталице Бен Гвирове странке "Јеврејска снага" млађе су од просечног израелског бирача, а чак трећина њих први пут излази на изборе.
"Раније сам мислио да је помало луд, али када сам заиста погледао шта говори, све ми је имало смисла", каже осамнаестогодишњи Гавријел Мармон из Беит Шемеша, који ће први пут гласати.
Њему се посебно допада закон усвојен у марту, чији је Бен-Гвир био један од иницијатора, а којим се вешање предвиђа као подразумевана казна за Палестинце осуђене за нападе на Израелце.
Бен-Гвир је усвајање закона прославио тортом са омчом, а носио је и значку са истим симболом. Закон би, међутим, могао да падне пред израелским судовима, између осталог и зато што исту казну не предвиђа за Јевреје.
Подршка му расте чак и у космополитском Тел Авиву, традиционалном упоришту либералнијег дела израелског друштва. Оделија Кедми (41), чија је сестра преживела напад Хамаса на музички фестивал "Нова" 7. октобра 2023. године, каже да јој је Бен-Гвирова политика проширења дозвола за ношење оружја "вратила ваздух у плућа".
"То је готово као Трампов мир кроз снагу. Само што је ово мир кроз јеврејску снагу", објашњава она.
Нетанјаху губи подршку, али десница јача
Предстојећи избори први су у Израелу од напада Хамаса 2023. године. Многи Израелци за безбедносне пропусте који су омогућили напад криве Нетанјахуову владу, а анкете показују да би његов Ликуд могао да изгуби приближно трећину од досадашња 32 посланичка места у Кнесету.
Ипак, није извесно да ће опозиција успети да смени најдеснију владу у историји Израела. Истраживања показују да ни Нетанјахуов блок ни главне опозиционе странке, предвођене бившим начелником Генералштаба Гадијем Ајзенкотом, за сада немају довољну подршку за парламентарну већину.
С друге стране, Бен-Гвирова "Јеврејска снага", која је 2022. морала да наступи у коалицији са другим крајње десничарским странкама како би обезбедила улазак у парламент, сада би самостално могла да освоји осам или више мандата.
То би је довело готово у раван са Демократама, наследницима некада моћне Лабуристичке партије, која је деценијама управљала Израелом и која је данас једина већа јеврејска странка која и даље подржава решење палестинског питања кроз стварање две државе.
Док се други истакнути представник крајње деснице у Нетанјахуовој влади, министар финансија Безалел Смотрич, суочава са критикама због колебљивог става о ослобађању верских студената од војне службе, Бен Гвирова подршка остаје стабилна.
Он у кампањи отворено говори о јеврејском поносу и освајању територија за које тврди да су Јеврејима обећане у Библији.
"Вратили смо се кући после две хиљаде година изгнанства и морамо да будемо поносни. Морамо да будемо поносни и да освојимо Газу, јер је све то наше", поручио је присталицама на скупу у Тел Авиву.
Од фотографије убице Палестинаца до министарске фотеље
Бен-Гвир је био познат као крајње десничарски екстремиста много пре него што га је Нетанјаху увео у владу. У Израелу је 2007. године осуђен за подстицање расне мржње и подршку забрањеној терористичкој организацији, након што је јавно истицао подршку радикалном рабину Меиру Каханеу. Годинама је у својој кући држао фотографију Баруха Голдштајна, јеврејског екстремисте који је 1994. године у џамији у Хеброну убио 29 палестинских верника. Тек 2020. најавио је да ће је уклонити, како би једном десничарском ривалу одузео изговор за искључивање његових присталица из политичког савеза.
Откако је преузео надлежност над затворима, Бен Гвир се хвали пооштравањем услова за палестинске затворенике, укључујући смањење оброка на најмању могућу меру. Многи од њих су након пуштања на слободу били видно изгладнели.
Међународне осуде изазвао је и снимком на којем исмева приведене активисте флотиле за Газу, који су након пресретања у међународним водама били приморани да клече везаних руку.
Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Норвешка прошле године увеле су санкције Бен-Гвиру и Смотричу због подстицања насиља на Западној обали. Европска унија разматрала је сличне мере, али о њима није постигнут консензус.
Међутим, оно што западне владе осуђују, Бен-Гвирове присталице доживљавају као потврду исправности његове политике.
"Најпре треба да постигнемо да нас поштују и прихвате у нашем региону, а онда ће и остатак света схватити: Израел је овде да остане", поручио је Јишај Флајшер, Бен-Гвиров саветник и портпарол јеврејских досељеника.
Бен-Гвир није желео да коментарише наводе Ројтерса.