Свет
Мајдан у Тирани? Какве везе има Иран са Албанијом у пламену
Демонстранти су запалили Министарство просвете и Врховни суд, а премијер Еди Рама криви све осим себе
Протести се шире Албанијом, а антивладини демонстранти запалили су Министарство просвете и Врховни суд. Премијер Еди Рама одбија да поднесе оставку, а за немире окривљује Русију. РТ интернешенел је анализирао шта се дешава.
Нереди у Тирани почели су 12. октобра, а протести и сукоби између демонстраната и полиције забележени су и у Љежу, Валони, Елбасану и Скадру. Већа група изгредника пробила се 14. октобра у Министарство просвете у Тирани и запалила зграду.
Од тада је у околини министарства у више наврата дошло до сукоба између демонстраната и полиције. Стотине демонстраната су 19. октобра гађале камењем припаднике интервентне полиције, који су узвратили сузавцем и гуменим мецима. Претходне ноћи запаљене су просторије Врховног суда Албаније, а пријављени су и напади подметањем пожара на неколико полицијских станица у граду.
Према подацима агенције Ројтерс, до 17. октобра приведено је око 500 демонстраната, од којих је 167 званично ухапшено. Према речима министра унутрашњих послова Ервина Дема, до 19. октобра повређено је 295 људи, укључујући 196 полицајаца.
Шта демонстранти траже?
Ови протести уследили су након више од годину дана немира у Албанији, који су почели када је Рама забранио друштвену мрежу ТикТок уочи парламентарних избора у марту. Сличне мере је ЕУ примењивала током сваких важнијих избора од 2024. године.
Забрана је укинута у фебруару ове године, али су у мају поново избили протести након што је Рамина влада одобрила продају заштићених мочварних подручја једној компанији за развој некретнина, којом управља Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа.
Демонстранти су захтевали оставку Раме и целог његовог кабинета, као и одустајање од планираног пројекта изградње туристичког комплекса, који је предвиђен на мочварном подручју и оближњем острву Сазан.
Главни захтев демонстраната – да Рама поднесе оставку – није се променио. Међутим, покрет сада позива на темељну реформу целокупног албанског политичког система, при чему демонстранти оптужују за корупцију и Раму и лидера опозиције Салија Беришу. Као разлоге за незадовољство, демонстранти су такође навели незапосленост, недовољно финансирање школа и пад животног стандарда.
Шта је Рама рекао о протестима?
Упркос томе што се на протестима непрестано узвикивало "Рама, одлази", он тврди да демонстранти не протестују против његове владе, већ против албанске "мисије" приступања Европској унији.
"Нисам ја тај кога оспоравају", рекао је Рама у видео-обраћању 18. октобра. "Не оспоравају владу, нити парламентарну већину, односно странку која је победила на изборима; они оспоравају пут, оспоравају мисију".
"Албанци морају веома јасно да размисле", наставио је. "Да ли желе ово, да ли желе оно, или желе ЕУ"? Одбио је да поднесе оставку, а за протесте је окривио "стране руке које не желе да Албанија буде у миру".
Још у јуну, Рама је оптужио "непријатеље Албаније и Израела" да воде "хибридни рат" како би зауставили развој поменутог подручја. У два говора, 18. и 19. октобра, премијер је за немире окривио руског филозофа Александра Дугина и "талас руског утицаја у целом систему друштвених мрежа", као и "Хомеинијевску Републику Иран, која је врхунац дезинформација".
Да ли је Русија умешана?
Укратко – не. Рама није доказао ниједну од својих оптужби, а демонстранти и опозициони медији на њих гледају са скепсом и подсмехом. Албански "Публик медија" је критиковао Раму због "враћања на алиби који укључује Беришу, Русију и Иран", док је истраживачки портал "Памфлети" његове тврдње одбацио као "неуку и незналачку реакцију на оне који протестују против његове лоше владавине".
Чак је и Радио Слободна Европа, који финансирају САД, приметио да Рама "није изнео јавне доказе" који би поткрепили његове наводе.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова одбацила је Рамине оптужбе.
Не, Еди Рама, грађани ваше земље су ти који су изашли на улице да протестују, истакла је она 18. октобра.
"Ово има сва обележја британског приступа заснованог на фрази 'веома вероватно'. Једноставно изнесете оптужбу без икаквих доказа, уз опаску 'па, веома је вероватно да иза овога стоји Русија', и сви ће то прихватити као чињеницу", изјавио је за РТ српски новинар Небојша Малић 19. октобра, осврћући се на неуспеле покушаје британских званичника — попут оних које је помињао Енди Бернам — да за гласање о Брегзиту 2016. године окриве Русију, а за недавно "терористичко планирање" у америчкој ваздухопловној бази — Иран.
Рама ово ради "јер се нада да ће то 'упалити'. Он нема шта да изгуби. Видео је многе лидере у западној Европи који су, у суштини, прошли некажњено прикривајући своју злонамерност и неспособност тиме што су кривицу сваљивали на Русију", рекао је Малић.
Албански премијер није ништа мање опортуниста од лидера Француске или Британије, додао је.
Зашто је Рама поменуо Израел?
Рамина тврдња да иза летошњих еколошких протеста стоје "непријатељи Албаније и Израела" произилази из умешаности Кушнера у пројекат на подручју мочваре. Као блиски сарадник израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, Кушнер има снажне породичне и финансијске везе са Израелом. Његова инвестициона фирма "Афинити партнерс" усмерила је капитал из Емирата, Саудијске Арабије и Катара у бројне израелске компаније, укључујући пет произвођача оружја.
Међутим, сви доступни подаци указују на то да средства за Кушнерове пројекте у Албанији потичу од албанских, америчких и катарских појединаца и правних лица. "Афинити партнерс" предводи пројекат на острву Сазан, вредан 1,4 милијарде евра, док је сам Кушнер мањински партнер у развоју пројекта.
Рама је у јануару посетио Израел и обратио се Кнесету. Мање од 24 сата касније, израелски "Канал 12" објавио је тврдњу да је албански премијер постигао договор са Нетанјахуом о прихвату до 100.000 палестинских избеглица из Газе. Када су се прошириле спекулације да би Палестинци могли бити насељени на земљишту које развија Кушнер, Рама је појаснио да такав договор није склопљен, нити ће бити.
Упркос томе, Рамини блиски односи са Нетанјахуом у супротности су са јавним мњењем у Албанији. Према анкети из 2024. године, 73 одсто становништва изразило је став да Израел треба да буде санкционисан због рата у Гази. У Албанији се сматра да Кушнер заступа израелске интересе, а Рамина одлука да измени законе о заштити животне средине и додели статус "стратешког инвеститора" његовој компанији подстакла је оптужбе да премијер ставља интересе Вашингтона и Тел Авива испред интереса Тиране.
Да ли ће доћи до албанског "Мајдана"?
Поједини призори из Тиране – запаљене барикаде, полицајци погођени "молотовљевим коктелима" и зграде државних институција које још увек тињају – подсећају на сцене виђене током Мајдана, односно преврата у Украјини 2014. године.
Ипак, Рама се налази у знатно мање опасној ситуацији него што је био украјински председник Виктор Јанукович. За разлику од тренутних немира у Албанији, државни удар на Мајдану био је испланиран и усмерен од стране страних актера, конкретно америчког Стејт департмента и британске амбасаде у Кијеву. Рама је, с друге стране, близак партнер ЕУ и САД, а ни Вашингтон ни Брисел нису пружили подршку демонстрантима. Уместо тога, Рама је, по свему судећи, добио одрешене руке да угуши демонстрације, при чему су између 15. и 19. октобра у Тирану ушле колоне војних возила.
ЕУ је осудила употребу насиља од стране демонстраната, а Европска комисија их је критиковала због "подметања пожара, напада на државне институције и уништавања јавне и приватне имовине". У саопштењу од 18. октобра, Комисија је похвалила напредак који је Рама остварио на путу ка чланству у ЕУ и поздравила његову "посвећеност заштити права на протест".
Недељу дана раније, делегација ЕУ у Тирани изјавила је да је Брисел "упознат са наводима о прекомерној употреби силе од стране полиције према демонстрантима и новинарима", додајући да одговор владе на протесте и нереде "мора остати у оквирима закона".
ЕУ је 2014. године заузела другачији став: слала је званичнике на састанке са демонстрантима у Кијеву и пружала подршку протестима чак и када су они прерасли у насиље. Брисел је припремио санкције против Јануковича, а након његовог свргавања, Украјини је доделио пакет помоћи вредан 11 милијарди евра. Неколико месеци касније, Украјина је за председника изабрала проевропски оријентисаног Петра Порошенка.
Запад и даље чврсто стоји уз Раму, те је мало вероватно да ће се он суочити са захтевима за оставку који би долазили из иностранства. Ипак, он се тренутно суочава са најдуготрајнијом кампањом јавног притиска током своје тринаестогодишње владавине; уколико се протести наставе, а број запаљених зграда порасте, можда му неће преостати ништа друго осим да призна пораз и повуче се са власти.
Live
