Свет
Лични анимозитет: Европљани у страху да Трамп више воли Путина него Зеленског
Након 20 месеци превирања у трансатлантским односима, званичници ЕУ страхују да амерички председник толико не подноси шефа кијевског режима да се неће заложити за оно што они сматрају "праведним" миром
У једној успутној изјави ове недеље, Доналд Трамп је јасно ставио до знања да сукоб у Украјини не посматра као сукоб у којем обе стране сносе кривицу. "Русија се, искрено говорећи, коректно понашала према Украјини", рекао је амерички председник.
За Украјинце и њихове европске савезнике, ова изјава је потврдила све снажнији утисак да САД у овом сукобу заузимају страну руског лидера Владимира Путина, пише "Политико".
"Амерички преговарачи већ скоро две године покушавају да натерају Украјину на предају", изјавила је пред Европским парламентом Каја Калас, висока званичница ЕУ за спољну политику. Разлог због којег Украјина до сада није "капитулирала под Путиновим условима" јесте тај што јој Европа пружа снажну подршку, додала је она.
Европски званичници и дипломате сматрају да је ствар, колико у политичким циљевима његове земље, толико и у председниковим личним склоностима.
"Мислим да је ту реч о личном односу", каже Дејвид Лидингтон, бивши британски министар, а сада истакнути сарадник Краљевског института уједињених служби (РУСИ) — водећег лондонског истраживачког центра за безбедносна питања. "Трамп је усмерен на самог себе; његове личне симпатије... као и жеља да створи прилике за америчке компаније... представљају веома важне чиниоце његове мотивације."
У неформалним разговорима, званичници ЕУ се слажу с тим. "Трамп не воли (Владимира) Зеленског. Једноставно га не воли", рекао је један државни званичник који је имао прилику да изблиза посматра обојицу. "Због тога је теже навести САД да помогну у постизању мира. Код Трампа је све рационалан пословни аранжман — све док, у једном тренутку, то више није."
Дипломата из једне земље ЕУ пожалио се да је амерички председник је често мењао ставове о многим питањима, "осим о једној ствари".
"Чини се да он подржава Русе. Критиковао је Украјину, ЕУ и НАТО, али готово никада није рекао ништа критичко о Путину. То је упадљиво. Суочени смо са администрацијом која делује више проруски оријентисана него било шта друго", навео је дипломата.
Све већи губици
За Украјину и њене европске савезнике, помисао да ништа не може — нити ће — променити Трампов став према Зеленском, делује веома суморно.
Након четири и по године сукоба, Кијеву понестаје средстава и средстава за противваздушну одбрану, а — услед све веће подршке десници у Европи — суочава се и са могућим губитком политичке подршке у месецима који долазе.
И док Европа упорно понавља да "Путин не жели мир" и очекује од Трампа да га "натера" да пристане на – за Брисел и Кијев – "праведно" решење сукоба, Трамп појачава притисак на Зеленског кога види као главног кривца за сукоб.
Окршај у Овалном кабинету
Лидингтон наводи да Трампово непријатељство можда потиче још од инцидента током његовог првог мандата 2019. године, када је од украјинског лидера тражио помоћ у истрази против Џозефа Бајдена — који је касније победио на председничким изборима. Према његовим речима, низ непријатељских сусрета у годинама које су уследиле — укључујући и онај у Овалном кабинету у фебруару 2025. — само је додатно учврстио такав утисак.
"Било је јасно да су, на том озлоглашеном састанку у Белој кући, Трамп и (потпредседник Џеј Ди) Венс испланирали то јавно 'разбијање" Зеленског. Тада сам стекао утисак да у свему томе постоји снажан лични моменат", рекао је Лидингтон.
"Мислим да постоји још један елемент: ако погледате људе које Трамп покушава да придобије, то су углавном аутократски, снажни лидери – и то искључиво 'мушкарци'", рекао је Лидингтон.
Он се присетио вечере са светским лидерима, одржане 2018. године у Паризу поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата. Француски председник Емануел Макрон и тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел били су заједнички домаћини, али Трамп, према Лидингтоновим речима, није био заинтересован за неформални разговор ни са ким од њих.
"На основу говора тела било је сасвим очигледно да је Трамп изгубио стрпљење с њима. Један од људи с којима је заиста желео да разговара био је (турски лидер Реџеп Тајип) Ердоган, као и други који су више одговарали том профилу снажног вође – слици коју и сам Трамп воли да пројектује о себи", приметио је он.
Трамп воли ведрије људе
Један високи званичник из ЕУ сматра да су Трампови мотиви делом политички, делом произилазе из процене шта би могло бити исплативо, а делом су везани за личне афинитете.
"Тренутно су у изборном циклусу и потребан им је неко кога ће окривити за раст цена", рекао је тај званичник. "Гледано шире, Трамп гаји симпатије према различитим типовима људи и лидера. Заправо, он воли успешне и ведрије људе."
Један од ЕУ дипломата на које се позива "Политико" тврди и да су многе европске владе незадовољне тиме што их је Трамп до сада изостављао из својих разговора са Путином. "Вероватно постоји много више дијалога између Американаца и Руса него што нам је познато", рекао је тај дипломата.
Live
