Приватне фирме и државни субјекти широм Европе који управљају такозваном "критичном" инфраструктуром желе да ојачају своју одбрану, а неке комуналне компаније траже овлашћење да саме обарају дронове.
Од Париза до Берлина, владе - забринуте да би хибридно ратовање или напад дроном могли да оставе без струје милионе људи - разматрају њихове захтеве.
"То је теоретска, а све више и практична, могућност да би ове зиме могло доћи до нестанка грејања због хибридних напада", рекао је за Ројтерс Кристијан Руби, генерални секретар европског енергетског тела "Еуроелектрик".
Неке европске владе реагују тако што почињу да дају фирмама овлашћења која су традиционално била ограничена на војску. Интервјуи Ројтерса са преко 30 руководилаца компанија, званичника и стручњака за дронове у међувремену показују да технологија за откривање и обарање дронова сазрева брже од правила о томе ко је може користити.
Приступи се веома разликују широм Европе и правне неизвесности остају, укључујући и око тога ко има право да нареди одговор на претњу дроном. Обарање дрона може проузроковати повреде или смрт људи на земљи или оштетити имовину, што поставља питања компанијама о одговорности и одговорности.
Ко може да обори дрон?
Расте забринутост да националне владе не могу довољно брзо да реагују да заштите широко распршену инфраструктуру од таквих напада и да штета коју узрокују релативно јефтини дронови може донети велике трошкове поправке.
Француска је међу земљама које предводе борбу против дронова. Њен парламент је у августу усвојио закон којим се одобреним оператерима "критичне" инфраструктуре и извођачима радова дозвољава да детектују, ометају и обарају дронове у близини одређених објеката.
У Немачкој, где операције против дронова остају полицијска функција, министарство унутрашњих послова је рекло Ројтерсу да разматра како легално укључити оператере животно важне инфраструктуре и треће стране у активне мере против дронова.
У септембру је Аустрија објавила планове да да слична овлашћења својим оператерима критичне инфраструктуре, укључујући велике енергетске компаније.
Пољска је отишла даље и распоредила системе против дронова међу кључном енергетском инфраструктуром, уз обуку оператера.
Ипак, два извора из компанија за пренос енергије на источном крилу НАТО-а кажу да ефикасна интервенција и даље захтева више гаранција, а можда и судски преседан, о томе ко сноси одговорност за колатералну штету.
Без те сигурности, рекли су, оператери кључне инфраструктуре могли би остати невољни да неутралишу дронове јер би обарање једног само по себи могло проузроковати повреде или скупу штету.