Четири изборна процеса на четири континента, која се одвијају у периоду од 10 дана, могла би темељно да преобликују глобалну политику – било тако што ће свет додатно гурнути у десно, било тако што ће означити делимичан повратак демократских норми.
Према подацима Института "В-Дем" са седиштем у Шведској, који користи вишеваријабилне алате за процену, ниво демократских слобода које ужива просечан грађанин света пао је на вредности последњи пут забележене 1978. године – много пре пада Берлинског зида и слома комунизма у Европи.
Овај низ од четири кључна изборна процеса могао би или да заустави тај тренд, или да га додатно оснажи, пише "Гардијан" и додаје да ће исходи ових избора вероватно имати последице које ће се прелити на њихове регионе, па чак и шире.
У недељу, у Бразилу је одржан други круг председничких избора, у којем је Лула да Силва победио Флавија Болсонара, који, међутим, како извештавају медији не признаје пораз и најављује да ће тражити поништавање избора.
Истог дана, у Србији влада Александра Вучића суочила се са својим најозбиљнијим изазовом у последњих 12 година: неконвенционалним протестним покретом који предводе студенти - и изгубила.
У уторак ће на ред доћи Бенјамин Нетанјаху, који ће се на биралиштима суочити са својим противницима. Као лидер Израела током 19 од последњих 30 година, он је надгледао дуготрајан процес урушавања демократије и све учесталијег кршења људских права. Међународни кривични суд га тражи због ратних злочина и злочина против човечности у Гази, а уколико изгуби на изборима, суочава се и са озбиљнијим правним ризицима у земљи, с обзиром на то да је против њега у току судски поступак због корупције. Његова коалиција крајње деснице тренутно заостаје за опозиционим блоком.
Трећег новембра, председниковање Доналда Трампа суочиће се са америчким бирачима на изборима на средини мандата. Мејнстрим медији процењују да је вероватно да ће демократе преузети контролу над бар једним, а можда чак и оба дома Конгреса.
До тренутка када у уторак буду пребројани гласови у САД, свет би могао изгледати сасвим другачије. Ова четири предстојећа политичка окршаја нису само временски збијена, већ су и међусобно повезана.
Трампов покрет МАГА пружио је отворену политичку подршку Нетанјахуу, Вучићу и Болсонару. Шпијунски софтвер "Пегаз", израелске производње, наводно је пронађен је у телефонима студената и активиста у Србији. Болсонаро заступа снажно произраелске ставове и обећава да ће, следећи пример САД, преместити амбасаду Бразила у Јерусалим. САД су обезбедиле велики део наоружања за ратове које води Нетанјаху. Србија се обавезала да ће потрошити две милијарде долара на израелске одбрамбене системе, а у септембру су две земље отвориле заједничку фабрику за производњу система за надзор и напад.
Победа деснице у једној земљи ојачаће њене истомишљенике у другим државама; с друге стране, успех "бораца за демократију у било ком од ових окршаја пружиће наду и охрабрење њиховим савезницима широм света", закључује "Гардијан".