Док се Американци боре са вртоглавим растом цена енергената, а предузећа широм земље покушавају да се одрже изнад воде, очигледан приоритет демократа је да прете компанијама које би могле помоћи у смањењу притиска.
Према извештају "Вашингтон поста", демократе у Сенату се спремају да истраже америчке компаније умешане у одлуку председника САД Доналда Трампа да ублажи санкције на руски дизел. Комитет Сената за спољне односе је наводно затражио од предузећа да сачувају релевантна документа пре могућих конгресних истрага, уколико демократе поврате контролу над Конгресом на новембарским изборима.
За странку која тврди да се залаже за запослене Американце, ово је необичан начин да покаже своју забринутост, примећује за РТ интернешенел политички аналитичар Надежда Романенко.
Дизел је крвоток америчке економије. Покреће камионе који превозе храну до супермаркета, тракторе који жању усеве, машине које граде куће и путеве и локомотиве које превозе терет широм огромне земље.
Па ипак, вашингтонски естаблишмент људе који зависе од тога пречесто третира као накнадну помисао. Ти људи живе и раде у индустријским градовима, пољопривредним заједницама и пространим руралним окрузима које приобалне политичке елите одбацују као небитну земљу.
Америка се суочава са енергетском кризом коју је погоршала војна кампања саме Трампове администрације против Ирана. Па ипак, наводи Романенко, признавање те одговорности не значи противљење сваком следећем покушају ублажавања штете.
Трампова одлука да привремено ублажи ограничења за руски дизел представља покушај повећања расположивих залиха у време када тржишту очајнички треба олакшање. То је прагматичан одговор на непосредни економски проблем, шта год да се мисли о околностима које су га створиле.
А сада су демократе одлучне да тај одговор учине скупим за компаније које су спремне да учествују.
Конгрес има пуно право да испита да ли је администрација деловала у оквиру својих законских овлашћења. Али претње приватним предузећима истрагама због учешћа у трансакцијама које је одобрила савезна влада је сасвим друга ствар. Ако се те компаније придржавају закона, зашто би се морале плашити да ће постати мете будуће конгресне већине?
Стварна количина руског дизела о којој је реч готово је небитна. Москва је првобитно обећала да ће пустити око 300.000 метричких тона дизела, а даље испоруке су обећане у наредним месецима – скромна количина у поређењу са огромном потрошњом горива у Америци.
Али то није оно на шта ће тржишта реаговати. Она реагују на очекивања, регулаторну сигурност и спремност предузећа да обављају трансакције без страха од политичке одмазде. А сада, чак и законит, од стране владе одобрен енергетски споразум може изложити компаније годинама истрага само зато што је друга странка преузела власт.
Данас се спор тиче релативно мале количине горива од једног добављача. Сутра би се исти приступ могао применити на друге робе, трговинске партнере или комерцијалне аранжмане који су у супротности са променљивим идеолошким приоритетима Вашингтона.
У ствари, демократе желе да држе америчку енергетску безбедност као таоца домаћег политичког рата. А за шта? Привидни циљ је да се настави притисак на Русију.
Годинама се Москва суочава са свеобухватним западним санкцијама, ограничењима финансијских трансакција и напорима да се њен извоз енергије искључи са међународних тржишта. Ништа од овога није приморало Русију да прихвати било који од захтева Запада.
Русија је показала да се може прилагодити и издржати економски притисак. Иако нису сасвим безболне, санкције доследно нису успеле да донесу политички исход који су њихови заговорници захтевали и надали.
У међувремену, Москва је више пута сигнализирала да је и даље спремна да преговара са разумним партнерима који би узели у обзир сопствене безбедносне проблеме и националне интересе Русије. Да ли су ти ставови прихватљиви Вашингтону је питање дипломатије – а потпуно одбијање разговора није дипломатија.
Трамп је спреман да призна чињеницу да Русија остаје велика сила са којом САД морају, пре или касније, успоставити функционалан однос. То је основни ниво уважавања политичке реалности који се очекује од лидера једне велике светске силе.
Оно што демократе раде у сфери међународне политике равно је томе као када би неко зачепио уши и из свег гласа викао: "ла-ла-ла!", наводи Романенко.
Возача камиона који плаћа скупље гориво на пумпи, пољопривредника који рачуна трошкове пословања за наредну сезону и власника малог предузећа који посматра како му трошкови расту – политички театар у Вашингтону нимало не занима. Они желе приступачно гориво, предвидљиве трошкове и власт која памти коме би заправо требало да служи.
Претње истрагама, чији је циљ да одврате компаније од снабдевања америчког тржишта, не шаљу ону поруку коју демократе, чини се, мисле да шаљу. Оне сугеришу да је њима политичка послушност важнија од несметаног функционисања земље.
А обични Американци би поново могли бити ти који ће на крају платити цех.