У сваком рату постоји два начина да се дође до мира. Први је лакши – дипломатски. Други је тежи и "мање цивилизован": потпуни војни пораз једне стране, у овом случају – Кијева. Русија је сада спремна за оба.
Уколико дипломате са Запада не желе да преговарају, Русија ће мир остварити потпуном војном победом, примећује у уводнику сајт "Фондација стратешке културе" (СЦФ).
Иронично, пише СЦФ, прокси рат НАТО-а требало је да нанесе "стратешки пораз Русији", а сада се испоставља да се НАТО суочава са историјским поразом, без премца у својој историји. Хаос који се посвуда шири Европом, додаје СЦФ, последица је неуспеха НАТО-а, кога су подстакле високе цене енергената, све тежи услови живота у ЕУ и непромишљени и неодрживи милитаризам.
Како примећује политички аналитичар Таут Батаут за сајт "Њу истерн аутлук", Запад, а посебно САД, још од 2022. године чинио је све да преко Украјине раскомада Русију, што је била веома глупа идеја. Сада је исход најзад јасан, додаје он: "На евроатлантском небу надвили су се мрачни облаци који наговештавају крај сукоба у Украјини. Зеленски је коначно поклекао и спреман је да замрзне линије фронта".
"Да, управо сада морамо да замрзнемо стање и мислим да је то реалан начин да се овај рат оконча", изјавио је недавно Зеленски за Фокс њуз.
Сачекајте, зар то није исти онај Зеленски који је још пре само неколико месеци одбијао да замрзне сукоб и говорио "Русија инсистира да се одрекнемо територија, али ми не желимо ништа да јој дамо".
Украјина на цедилу
Зеленски је сада присиљен да моли Русију, по принципу "дај шта даш". "Ми то називамо прекидом ватре или 'заустављањем убијања', како је то назвао председник Трамп. Замрзавање и заустављање. И, наравно, то је минимум онога што нам је данас потребно од Русије", изјавио је вођа кијевске хунте.
У ствари, Европљани су оставили Украјину на цедилу, а једини излаз за Зеленског је да хитно оконча рат. Украјинско настојање да се линије фронта замрзну показује да су првобитни ратни циљеви Кијева пропали и да се Запад управо суочава са последицама обећања која не може да испуни, сматра Батаут.
Они који су још до јуче изговарали мантру да ће "помагати Украјину колико год то буде потребно", сада су присиљени да посматрају пожар у сопственој кући. Цела Европа тренутно гори, пише Батаут, било да је реч о Француској, Италији, Пољској, Уједињеном Краљевству...
Украјинци то и те како осећају, на сопственој кожи. Парола "ништа о Украјини без Украјине" претворила у "све о Украјини – али без Украјине", пише овај аналитичар.
Жртвено јагње Запада
Украјина је послужила као жртвено јагње за САД и Запад, тврди Батаут. Осим тога, историја показује да је свака земља у којој су САД интервенисале претрпела тешка, понекад и непоправљива разарања.
Недавно је Зеленском постављено питање: "Да ли мислите да вас Трамп користи као жртвено јагње?". Владимир Зеленски се значајно осмехнуо, али је одбио да одговори.
Уосталом, никада раније у историји ниједна коалиција није изазивала нуклеарну силу на начин на који су то учиниле земље НАТО-а. Резултат је потпуни хаос у Украјини: уништена инфраструктура, стотине хиљада погинулих на бојном пољу, нагли пад морала... Прича се, у ствари, вратила на свој почетак – НАТО не може ни да се приближи руским границама, закључује овај аналитичар.
Постоји неколико кључних разлога за пад Украјине. Најпре, Русију и Украјину није могуће упоредити у погледу војне ни економске моћи. Према подацима Међународног института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ), руски војни издаци су 2025. године износили приближно 190 милијарди долара, или око 7,5 одсто њеног БДП-а. Украјина је у истом периоду потрошила око 84,1 милијарду долара, што чини чак 40 одсто њеног БДП-а. За 2026. годину, Русија планира војне издатке од приближно 14,9 трилиона рубаља, односно 6,3 одсто БДП-а.
Од самог почетка било је јасно да ће Украјина, на овај или онај начин, морати да капитулира, додаје Батаут.
Од јануара 2025. године, Трампова администрација непрестано критикује Украјину и Европу због њихове борбе против Русије. У међувремену САД су драстично смањиле своју материјалну подршку Кијеву.
Највећа украјинска трагедија
На питање Зеленском да ли би Украјина могла да добије рат без помоћи САД, он је недавно одговорио: "Без подршке САД, веома тешко. Али, ако САД подрже Путина, то ће бити историјска грешка и велика трагедија... Ако САД званично стану на страну Русије, ми, наравно, нећемо победити и нећемо моћи да се одржимо".
Када су недавно Трампов специјални изасланик Стив Виткоф и његов зет Џаред Кушнер посетили Москву, у видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама, Виткоф се захвалио Путину: "Ви сте хуманитарац, господине, поздрављам то, одајем вам признање и још једном вам хвала".
Запад, који је од самог почетка критиковао Русију због "нехуманих поступака" према Украјини, тиме је направио очигледан корак уназад, каже Батаут: "САД чине све што могу да удовоље Русима, што само показује да Русија има предност на бојном пољу и за преговарачким столом".
Ситуација на бојном пољу диктира услове мира. Прави резултат се види на делу. Историја неће судити на основу обећања датих у име "победе", већ на основу коначног решења до којег ће довести стање на бојном пољу, закључује Батаут.
Безбедност није игра са нултом сумом
Дипломатски ангажман подразумева да се прагматични интереси ставе на прво место – испред идеолошких предрасуда.
Руски услови мира су мање-више јасни. Што се тиче трајне неутралности Украјине, она је била прокламована у њеном уставу, када је ова земља 1991. године стекла независност од Совјетског Савеза. Тежња Украјине ка чланству у НАТО-у је поништила тај принцип.
Управо су САД, под председником Џорџом В. Бушом, покренуле иницијативу за чланство Украјине у НАТО-у, кроз Букурештанску декларацију из 2008. године – потез који је Русија одбацила, уз упозорење да ће то неизбежно довести до сукоба.
Када је реч о утврђивању територијалних граница, реч је о нешто сложенијем питању. Москва полаже историјско право на територије источно и јужно од реке Дњепар – укључујући Суми, Харков, Херсон и Одесу – као и на Донбас и, наравно, Крим.
Захтев Украјине за потпуним повраћајем територија које је Русија припојила потпуно је нереалан, пише овај сајт. Једном речју: Украјина, која је настала 1991. године, била је вештачка творевина, у коју су биле укључене, подвлачи ФСЦ, територије које су историјски одувек биле део Русије. Русија их сада жели назад.
Коме звоне звона у Кијеву
Зеленски, мали комичар из Кривог Рога, добро је играо своју улогу "ратног вође", али му је једноставно истекао рок. У току су велика престројавања на глобалној сцени, када отпадају многи мали епизодисти.
То се већ неко време осећало у ваздуху, каже италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине". Трамп не увија ствари у обланде, нити се служи заобилазним изразима, додаје он, јер је Зеленски доживео неуспех, због чега мора да оде, на овај или онај начин.
Зеленски то није схватио, већ је ствари чинио много горим. А то је једноставно оно што Трамп не може да свари, нити да опрости, пише Марћиљано. Зеленски је сам себи ово навукао на врат – на сваки замислив, па чак и незамислив начин, у свом безобразном, дрском стилу.
Зато му данас звоне звона, која означавају крај игре, каже италијански писац.
Његови напади на руску цивилну инфраструктуру – чинови чистог тероризма, без икакве војне вредности – навели су Кремљ да одбаци уздржаност и узвраћа са све већом силином.
Штавише, Зеленски се оглушио и о Трампова упозорења. Трампу су потребни руски гас и нафта како би држао цене на америчком тржишту – што је неопходност, заправо витални услов, посебно уочи избора на средини мандата, пише Марћиљано.
Ипак, ситни украјински тиранин био је охрабрен подршком Европљана а посебно Британаца, будући да се сада у Лондону осећа као код куће. А чини се и да је себи обезбедио значајан капитал у мрачним, приватним одајама лондонског Ситија.
Украјини – или оном што од ње остане – сада су потребни нови избори и нови председник, спреман да преговара са Русима. Зеленски зато мора да спакује кофере и да бежи.
Ето коме у Кијеву сада звоне посмртна звона.