Амерички сан о вечитом крстарењу светским морима завршио се, бар засад, у камбоџанској луци. Станари крузера "Вила Ви Одисеј", који су за своје плутајуће домове издвајали и по неколико стотина хиљада долара, морали су да се искрцају пошто је компанија са Флориде закључила да је гориво постало прескупо.
Тако су људи који су купили живот без сталне адресе изненада добили адресу у Камбоџи, и то не баш својом вољом.
Крузер, који је светским морима пловио најмање 755 дана, био је један од ретких бродова на којима је било могуће купити или дугорочно изнајмити кабину и претворити је у стални дом. За унутрашњу кабину требало је издвојити 120.000 долара, док су луксузни апартмани коштали чак 440.000 долара.
Међутим, испоставило се да ни живот на таласима није имун на потресе светске политике. Компанија "Вила Ви резиденсис" саопштила је да су због рата у Ирану трошкови горива толико порасли да је наставак пловидбе постао финансијски неодржив. Месечни трошкови горива по кабини, који су раније износили око 1.800 долара, у појединим деловима Азије достигли су између 6.000 и 8.000 долара.
"Компанија не може једноставно да пребаци повећање трошкова тих размера на станаре", поручило је руководство, објашњавајући да је настали финансијски мањак довео пословање у неодржив положај.
Другим речима, станари су платили кабине, али се испоставило да за наставак путовања треба платити и гориво.
На броду су се у тренутку обуставе путовања налазила 203 путника и 156 чланова посаде, саопштиле су камбоџанске власти. Поједини путници већ су отпутовали авионом, док су други остали у Сихануквилу, чекајући да компанија пронађе привремено решење.
Посебно је занимљив начин на који је саопштена одлука о крају пловидбе. Према речима Рендија Касингема, који је са супругом живео на броду, директорка компаније Кети Виљалба обавестила је станаре нешто после седам ујутру да морају да напусте крузер до 14 часова истог дана.
За оне који нису успели да спакују читав свој плутајући живот у неколико сати, остављена је могућност договора са особљем.
Касингем, међутим, није био нарочито изненађен. Како је написао на свом сајту, проблеми су се гомилали – од самог пословног модела и грешака руководства до кризе са ценама и доступношћу горива.
Компанија је од почетка рата у Ирану покушавала да уштеди успоравањем пловидбе и дужим задржавањем у лукама. Али ни спорија пловидба није помогла да рачуница исплива на површину. Сада руководство најављује реструктурирање и потрагу за новим капиталом у наредних 60 дана, мада договор о финансирању још није постигнут.
Брод би у суботу требало да напусти Камбоџу, након допуне горива. За његове доскорашње станаре, међутим, наставак путовања и даље је неизвестан.
Тако се за сада завршила прича о животу човека ког не брине где ће сутра да осване. Испоставило се да плутајућа некретнина има једну незгодну особину: кад остане без горива, станар остаје без крова над главом.