Рат у Украјини улази у своју завршницу: Русија је победила, Украјина је изгубила. Марионетска кијевска хунта је сада на коленима. И то готово сви виде, изузев европских лидера, који настављају да понављају старе мантре, да ће "помагати Украјину колико год буде потребно".
Ово, између осталих, тврди публициста Шејн Фицџералд са портала "Трут енд баланс" (Истина и равнотежа), који додаје да је сада пред Европом кључно питање: или ће прихватити мир под руским условима, или ће се одлучити "за даљу ескалацију, која води право у трећи светски рат".
Завршница рата у Украјини је почела у јуну, када се кијевска хунта одлучила да нападе дроновима руску територију. Русија је, наставља Фицџералд, предвиљдљиво, на ескалацију одговорила новом ескалацијом. Кијев је "операцију притиска" покренуо у јуну; Москва је одговорила снажним нападима на украјинске градове и на кључне индустријске капацитете.
Војни стручњаци су упозоравали да стратегија „ескалацијом до деескалације" неће донети резултате, већ да ће довести само до распламсавања сукоба. Управо то се и догодило, пише Фицџералд: украјинска кампања дроновима била је "ударац који су сами себи задали".
Последице?
Украјинско друштво је на ивици пуцања. Сада је јасно да су Зеленски и његови западни покровитељи нехотице покренули завршницу украјинског рата. Из дима и ватре израња кључна дилема, пред којом се управо налазе атлантистичке силе: или ће прихватити пораз и приморати Украјину на мир – или ће наставити са притисцима, што ће означити почетак трећег светског рата.
Како одбити руског медведа
Ево како је све почело. Током одржавања годишњег Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ), град се нашао на удару таласа украјинских дронова. Трећег и 6. јуна погођене су локације широм Лењинградске области. Десеторо особа је у тим нападима повређено, међу којима је било цивила, и једно дете.
На мети су се нашли нафтни терминал у Санкт Петербургу, поморска база, ратни брод, војна складишта и стамбена насеља. Зеленски је 25. јуна објавио да је одобрио "40-дневну операцију притиска", ради "приморавања земље агресора на окончање рата". Ова операција представља прелазак на немилосрдан, свеобухватан и координисан облик "герилског (читај: терористичког) ратовања".
Њен циљ био је да се у Русији изазову низ економских и индустријских поремећаји, као и психолошки терор, који би је приморао на мировни споразум.
Стварни циљ био је у ствари "обуздавање руског медведа", на начин на који то замишљају стратези НАТО-а. Како додаје Фицџералд: Гледали смо спекатакл који је садржавао и елементе перформанса, који је требало да убеди западне лидере да ратни напори Кијева "добро напредују" и да се "западна подршка" користи за "одбијање медведа".
Али у војном смислу, сматра Фицџералд, све је то било заправо безначајно, односно аутогол за украјинску хунту.
Крај рата у Украјини
Воља и отпорност Русије да издржи ударе довели су заправо до потпуно супротног ефекта, тврди овај аутор, јер је Кремљ, суочен са непромишљеном ескалацијом Кијева, одговорио новом ескалацијом, чиме је само убрзао завршну фаза рата са Украјином.
Тешко је, уосталом, додаје Фицџералд, преценити размере западног утицаја у Украјини. Према признању Викторије Нуланд из 2013. године – тадашње помоћнице државног секретара за европска и евроазијска питања – САД су у Украјину уложиле пет милијарди долара.
Након 2014, ангажовање Запада постало је знатно непосредније. ЦИА је, на пример, обучавала украјинске обавештајне официре и помогла у развоју мреже од 12 тајних база дуж руске границе. Велика Британија је, у оквиру операције "Орбитал", обучила више од 22.000 припадника украјинских оружаних снага.
Од 2022. године, прилив новца, наоружања и стручног знања у Украјину нагло је порастао. У земљу су пристигле стотине милијарди долара војне и финансијске помоћи, укључујући тенкове, оклопна возила, артиљеријске системе, системе противваздушне одбране...
Подршка САД Украјини била је обимна и вишеструка. Рецимо, магазин "Атлантик" је, позивајући се на украјинске и америчке изворе, открио да је помоћ САД далеко превазилази испоруке оружја. Вашингтон је помагао Украјини у идентификацији циљева, укључујући нафтне рафинерије.
"Фајненшел тајмс" је известио да су и САД и Француска пружале помоћ украјинској војсци у планирању рута, мапирању система противваздушне одбране, откривању рањивих тачака и оптимизацији борбених дејстава...
Руска одмазда за нападе Кијева
Уследило је оно што су руски званичници назвали одмаздом. Ситуација се променила почетком јула, када је Русија започела бомбардовање лучког чворишта у подручју Одесе. Број бродова који су свакодневно пристизали у Одесу опао је са око 15 у јулу, да би у августу, према извештајима, саобраћај потпуно престао.
Украјина је, у функционалном смислу, претворена у земљу без излаза на море. Сама Украјина је постала лака мета – њена противваздушна одбрана се урушила и више практично више не постоји, каже Фицџералд. Украјинске власти су престале да извештавају о пресретању руских ракета 11. августа, након што није оборена ниједна руска ракета.
Русија је значајно интензивирала систематско бомбардовање украјинске енергетске, индустријске и транспортне инфраструктуре. Дана 8. октобра велики део Кијева утонуо је у мрак, поремећено је водоснабдевање и заустављен рад метроа.
У ноћи између 13. и 14. октобра, Русија лансирала 39 ракета и 128 дронова, пре свега на Кијев и Харков. Десетине енергетских објеката је оштећено, 600.000 људи остало је без струје.
Директно питање упућено Европи
Са енергетским системом који се налази у расулу, Украјина се, на почетку зиме, налази у изузетно тешком положају.
Сада, коначно, долазимо до завршне фазе овог рата, пише Фицџералд. Или ће доћи до мира – у било ком облику и ма колико било тешко до њега доћи – или ће уследити потпуна конфронтација Русије са Европом и трећи светски рат.
Зеленски преклиње Европу да Кијеву пошаље још 300 пракета "патриот" како би прегурао зиму. Али, Европа нема ни приближно довољне капацитете да их произведе, а чак и када би то могла, шта би се тиме променило, пише Фицџаерлд. Време је да атлантистичке силе "иду на све или ништа", или да одустану, тврди он.
Да ли ће се атлантистичка Европа – односно НАТО – одустати? Не чинити ништа или наставити по старом – Русија у сваком случају излази као победник. Русија данас располаже са високо мотивисаном војном силом, прекаљеном у борбама.
Питање је заправо упућено директно Европи: да ли ће започети дуг и тежак процес нормализације односа са Русијом, и то за добробит свих – за саму Украјину, за Европу и за остатак света.
Европа је уморна...
Тешко је одговорити на ово, наизглед једноставно питање, јер Европа, пише руски писац Платон Беседин на сајту "Фондација стратешке културе", сада личи на звер сатерану у ћошак.
Бјунг-Чул Хан, филозоф који је тренутно веома популаран, описује савремено европско друштво као "уморно друштво". Европско друштво је исцрпљено. Уморна звер покушава само да заспи, али то је чудан феномен, пише Беседин: тело је тешко као олово, али мозак наставља да гори, попут усијане рингле на шпорету.
Резултат тога је бес: таква особа подсећа на оног ко више није свестан својих поступака. Он постаје опседнут жељом да се освети онима који га узнемиравају. Обузима га гнев, који граничи са лудилом, у њему нема ни трунке рационалности, додаје руски писац.
То се данас дешава у Француској. Француска је утвара која прогони Европу. Тај ентитет је спреман да све разнесе; он сања о уништењу извора своје патње – а при том нема појма шта заправо треба да учини.
Међутим, кључна одлика немира у Француској, наставља Беседин, јесте то што се основни узрок беса не може уклонити. За стварне промене, пише Беседин, потребно је много више од маљева и Молотовљевих коктела; потребно је знање како да променимо ситуацију. Међутим, ти људи нису способни за размишљање.
Управо зато европски руководиоци, и то на катастрофалан начин, касне са својим одлукама. Ситуација је, заправо, монструозна, јер систем више нема стварна решења. А још више застрашује то што је главни узрок европске исцрпљености "свепрожимајућа глупост која се тамо укоренила". Разне "десничарске" фракције, предвиђа овај аутор – у које неки и у Русији још полажу наде – неће променити ништа.
Одговор Европе на питање да ли жели мир или нови рат са Русијом једноставно је непредвидљив.