Од стотина хиљада демонстраната који су у фебруару 2022. испунили берлинске улице у знак солидарности са Украјином, до већине Немаца која данас не жели њен улазак у Европску унију, прошле су свега четири и по године. Али, судећи по расположењу у Немачкој, као да је прошла читава политичка епоха.
Како пише "Берлинер цајтунг", од некадашњег јединства грађана и власти у подршци Кијеву остале су мрвице: на скуповима подршке Украјини данас се углавном окупљају припадници украјинске дијаспоре, док је широка коалиција синдиката, цркава и цивилног друштва, која је 2022. испуњавала улице, готово нестала.
У међувремену, солидарност је устукнула пред рачуницом. Немачки пољопривредници страхују од јефтиног украјинског жита, грађани од нових финансијских издвајања, а нарочито на истоку земље све гласније се поставља питање да ли је чланство Украјине у ЕУ, па чак и НАТО-у, уопште добра идеја.
Док Немци у својим новчаницима проналазе све мање новца, Брисел за Кијев проналази нове милијарде.
Од добродошлице избеглицама до позива за повратак на фронт
Колико се политичка клима променила показују и изјаве немачких званичника. Лидер баварске ЦСУ Маркус Зедер у септембру је поручио да "војно способни мушкарци из Украјине припадају својој домовини, а не нашем систему социјалне заштите".
Затражио је и укидање повлашћеног режима социјалних давања за украјинске избеглице. Сличним путем кренуо је и министар спољних послова Јохан Вадефул, који је поменуо могућност достављања украјинским властима података о њиховим држављанима у Немачкој.
"Ми тачно знамо ко овде живи, ко прима социјалну помоћ, ко је пријављен код надлежних органа и ко има боравишну дозволу", рекао је Вадефул, уз ограду да повратак мора бити добровољан.
Да су немачки политичари 2022. предлагали враћање украјинских избеглица на фронт, били би изложени жестоким критикама. Данас се такви предлози чују из самог политичког центра.
Бројке које Бриселу не иду наруку
Истраживање Фондације Бертелсман, објављено средином октобра, показује размере преокрета.
Док је у марту 2022. улазак Украјине у ЕУ подржавало 61 одсто Немаца, у јуну ове године подршка је пала на 41 одсто. Чак 59 одсто противи се пријему Украјине у наредним годинама. Само је у Румунији отпор украјинском чланству већи. Финансијски терет као главни проблем приступања Украјине наводи 36 одсто Немаца, док је просек ЕУ 28 одсто. Свега 13 одсто верује да би пријем Кијева повећао геополитички утицај Уније.
Још су упечатљивији резултати истраживања агенције ИНСА из средине октобра: 53 одсто Немаца жели смањење финансијске помоћи Украјини, 23 одсто задржавање постојећег нивоа, а само девет одсто повећање. Противљење новим издвајањима није ограничено на АфД и Савез Саре Вагенкнехт. Чак по 41 одсто присталица владајућих ЦДУ/ЦСУ и СПД сматра да помоћ треба смањити.
Ни војна подршка више не ужива некадашње одобравање. Док је у фебруару 2024. године 62 одсто испитаника желело веће европске испоруке оружја и муниције, према септембарском истраживању АРД-а, више од четири од десет Немаца сада сматра да је војна помоћ отишла предалеко.
Додатно неповерење подстиче и чињеница да немачка влада није јасно приказала колико је од приближно 100 милијарди евра помоћи Украјини заиста исплаћено, а колико је само обећано. Податке тренутно проверава Савезни ревизорски суд.
Зеленски тражи, Немци испуњавају
Лист указује и на све израженији замор од непрестаних захтева Кијева. Већ четири и по године немачка јавност гледа готово исту сцену: Владимир Зеленски, у препознатљивој маслинастозеленој или црној одећи, обраћа се парламентима, конференцијама или путем видео-везе, углавном тражећи још оружја и још новца.
У септембру је украјинско руководство затражило додатних 27 милијарди долара, док ЕУ намерава да убрза исплату друге транше кредита од 90 милијарди евра. Оно што је 2022. доживљавано као вапај за помоћ, данас све више личи на захтев који нема краја.
Истовремено, немачки грађани суочавају се са последицама поскупљења енергената, високе инфлације и знатно скупљих намирница.
У таквим околностима, уверавања канцелара Фридриха Мерца да због помоћи Украјини "не недостаје ниједан евро за социјална давања" све теже налазе пут до бирача.
"Влада није део решења, већ део проблема"
Професор међународних односа на Универзитету Хале–Витенберг Јоханес Варвик оцењује за "Берлинер цајтунг" да је промена расположења у Немачкој несумњива. Разлоге види у високим трошковима, одсуству изгледа за окончање сукоба и повлачењу САД, али пре свега у политици која се своди на испоруке оружја без одрживе дипломатске стратегије.
Према његовим речима, Мерцова влада наставља са "мешавином парола о истрајности и спискова лепих жеља". Варвик сматра смешним то што се двадесетоминутни разговор немачког министра спољних послова Јохана Вадефула са руским колегом Сергејом Лавровом представља као дипломатска иницијатива.
"Читање унапред припремљених теза са максималистичким захтевима није дипломатија", поручује професор.
Он наглашава да критика досадашње политике не значи недостатак солидарности са Украјином, већ указује на опасност од њеног даљег исцрпљивања.
"Украјина не може да победи Русију у овом рату. Ко жели решење, мора да сагледа и предисторију сукоба и дође до компромиса са којим обе стране могу да живе", оцењује Варвик.
Немачка влада, закључује, "до сада није део решења, већ део проблема".
АфД убира политичке плодове
Незадовољство политиком према Украјини иде наруку странкама које се годинама противе немачком курсу, пре свега Алтернативи за Немачку (АфД). Колидерка странке Алис Вајдел недавно је за "Економист" изјавила да је подршка Украјини бесмислена, да је земља већ изгубила сукоб и да Берлин треба да изврши притисак на Зеленског да пристане на његово окончање.
Предложила је и да Немачка, по узору на Трампа, постигне договор са Русијом о дизелу, као и да се више од милион украјинских избеглица врати у домовину након мировног споразума.
На септембарским покрајинским изборима АфД је освојила 43,8 одсто гласова, а заједно са Савезом Саре Вагенкнехт успела је да издејствује посебну парламентарну расправу о Украјини. Заједничким предлогом под називом "Мировни преговори уместо ширења рата у Украјини" две странке затражиле су обуставу испорука оружја Кијеву и укидање санкција Русији.
Иако су ЦДУ, СПД, Зелени и Левица гласали против, предлог је усвојен. Одлука није обавезујућа, али шаље политичку поруку која се чује и изван Магдебурга.